Loading...

DIMITRIJE VASILJEVIĆ: Radim u Americi, ali uživam u Srbiji

Dimitrije Vasiljević

Zvuči kao otrcana fraza kad se kaže za nekoga da mu „muzika kola venama“. Međutim, Dimitrije Vasiljević može da se opiše baš tim rečima. Naše gore list, još jedna je od čuvenih preterano korišćenih ‘titula’ koje mu se mogu dodeliti.

Retkost koja mu se pripisuje je odista spektakularna. Naime, Vasiljević je prvi srpski doktor džez klavira. Beogradsko dete koje se zainatilo da se u kolevci džeza pokaže i dokaže i postane jedan od najboljih.

Sada radi na Zejvier Univerzitetu Luizijane , a njegov talenat odjeknuo je i u čuvenom Karnegi holu. Kad ne predaje, ne svira i ne komponuje, Dimitrije piše. O mnogo čemu, ne samo o muzici. Jer, kako je jednom izjavio, „nema ništa jalovije od muzičara koji samo o muzici ume da priča i samo ga ona interesuje„.

Dimitrije Vasiljević je za sajt „Oseti Srbiju“ govorio o nostalgiji, inspiraciji, pisanju, nastupima i, naravno, o Srbiji – čijim je mladim muzičarima poslao posebnu poruku.

  • Davno ste se otisnuli preko okeana… Šta Vam, osim porodice i prijatelja, najviše nedostaje iz Srbije? Jeste li nostalgični i kako „lečite“ to nedostajanje?

Nisam nostalgičan, jer nostalgija je „dečja bolest“ pečalbarstva koja se preleži u prvim godinama odsustva od kuće. Takođe, nostalgija je vezana za nekakvu starinsku priču emigracije. U prošlosti se odlazilo od kuće bez mogućnosti da se vrati nazad, ili da se ista poseti 10 i više godina. Ja u Srbiji sada provodim 4 meseca godišnje, i to smatram velikom privilegijom profesorskog posla kojim se bavim.

Veoma sam vezan za Srbiju. Nikad sebe nisam smatrao nekakvim emigrantom, iseljenikom ili dijasporašem. Ja sam profesionalac koji je otišao da se školuje, a potom i stvara svoju muzičku karijeru u svetu jer je tako želeo, a ne jer je morao da ide trbuhom za kruhom. Čak i u godinama dok sam bio siromašni student i kad fizički nisam mogao da priuštim sebi da dolazim često u Srbiju, gajio sam osećaj da je to samo privremeno i da će kad-tad doći vreme kad ću moći da radim i stvaram u Americi, a uživam u svojoj rodnoj Srbiji, praktično kad god to poželim.

I, evo, to se konačno i ostvarilo. Dakle, je sam 100% Srbin, u potpunosti duhom, a često i fizički prisutan u Srbiji, ali istovremeno živim i radim u Americi, koristeći sve prednosti koje ona nudi. Tako da je, u mom slučaju, fenomen nostalgije i nedostajanja, na sreću, irelevantna stvar.

Dimitrije Vasiljević
Foto: Ognjen Crnobrnja

Dimitrije Vasiljević:

Muzičar mora da potkrepi svoju umetnost verbalnim idejama

  • Koliko Vas Srbija i rodni Beograd inspirišu dok komponujete? Šta Vas najviše nadahnjuje?

Izuzetno mnogo. Moj prvi album „The Path of Silvan“ je skoro u potpunosti posvećen srpskom tradicionalnom, kulturnom i istorijskom nasleđu. Srednjovekovna mitologija, istorijski događaji, srpski običaji i verovanja, pravoslavlje, kao i moj rodni Beograd, za mene su nepresušan izvor inspiracije. I na mojim ostalim albumima mogu se primetiti brojni motivi srpske i uopšte balkanske tradicionalne muzike. Neparni metri, karakteristične melodije i muzičko afektiranje blisko našoj izvornoj muzici.

Naravno, uvek se veoma trudim da koristeći te narodne motive, ne banalizujem ni njih, ni svoju autorsku muziku. Tu je jako lako omanuti jer je pravu dozu ovog miksa izuzetno teško izvagati. Zato nikada smišljeno i unapred ne planiram kako će neka moja nova kompozicija zvučati, niti koliko će elemenata narodne muzike u sebi nositi. Prepustim se unutrašnjem glasu koji mi diktira ono što podsvest nalaže, i kada to uspem da učinim na pravi način, onda iz mene izlazi i prava mera za spajanje modernog džeza i srpske tradicionalne muzike.

  • Mnogo ljudi prati šta pišete na Fejsbuku, a pojedini mediji prenose Vaše statuse… Da li možda imate u planu pokretanje bloga ili čak pisanje knjige?

To me mnogi pitaju. Ja pišem te tekstove na Fejsbuku pre svega iz sopstvenog krika koji osećam duboko u sebi. Inspiracija za njih mi navire u ogromnim količinama, na dnevnom nivou, i prosto moram to negde da «bacim na papir».

Takođe, verujem da jedan muzičar, umetnik, akademski građanin koji se bavi javnim poslom, mora svoju umetnost potkrepiti i verbalnim idejama, a ne samo umeti da svira, peva ili komponuje. Jedan umetnik se obraća svojoj publici celom svojom ličnošću, a ne samo jednim njenim segmentom.

Dimitrije Vasiljević:

„Budite skromni u učenju muzike“

E sad, vremenom sam otkrio da me u pisanju još više inspiriše ta dinamika momentalne interakcije sa drugim ljudima. Oni na ovaj ili onaj način odmah reaguju na to što ja pišem. Zato sam daleko produktivniji u formi kratkih priča i onlajn statusa koje svi odmah vide, nego ako moram da sednem za pisaći sto i pišem neku knjigu u tradicionalnom smislu te reči. Zapisivanje misli koje mi stalno naviru služi mi najpre kao svojevrstan razgovor sa samim sobom, ali eto, vremenom je veoma širok auditorijum primetio to što pišem. Sada imam hiljade pratilaca koji već negde i očekuju od mene da nastavim sa redovnim izbacivanjem novih tekstova.

U blogove ne verujem. Privatno ih vrlo slabo čitam jer mi dobar deo njih deluje izveštačeno i namešteno, rekao bih čak i usiljeno. Pored toga, interakcija sa ljudima na blogovima je daleko manje dinamična nego na Fejsbuku, što mi takođe ne odgovara. Imam otvorenu stranicu – Slučajni nomad – i nju koristim kao svojevrsni arhiv tekstova koje pišem na Fejsbuku. Tako ljudi koji čitaju moje tekstove mogu u svakom trenutku da odu tamo i nađu tekst koji žele.

Na kraju, što se knjige tiče, možda nekad objavim neku zbirku tekstova koje sam ranije objavio na Fejsbuku. Takođe, jedan izdavač iz Filadelfije koji je skupljao moje tekstove tokom par godina, javio mi se pitavši za dozvolu da od njih načini knjigu, i ja sam se složio, pa on na tome već uveliko radi. Ali da pišem potpuno nov materijal za knjigu, čisto sumnjam da će se ikad desiti. To prepuštam iskusnim, profesionalnim i dokazanim piscima. Ja sam ipak muzičar.

Dimitrije Vasiljević
Foto: Ognjen Crnobrnja
  • Često nastupate po Americi, svirali ste čak i u slavnom Karnegi Holu. Zašto nemamo priliku da Vas čujemo u našoj zemlji? Gde biste u Srbiji najviše voleli da zasvirate?

U Americi je baza mog muzičkog delovanja. Tu sam se školovao, tu sam najviše u životu svirao, tu imam brojne kolege muzičare… Tu mi je i diskografska kuća Ropeadope Records, čiji sam artist, kao i menadžerska kuća Eastlight Artist Management, koja me zastupa. Trenutno najviše nastupam u Njujorku, ali povremeno i u drugim američkim gradovima. U planu je povećana muzička aktivnost u Evropi, ali i u Srbiji, i to u bliskoj budućnosti.

Neke lepe stvari su u pripremi i radujem se ostvarenju jednog od svojih velikih snova, a to je da se sa mojom muzikom na velika vrata predstavim svojoj matičnoj publici nakon mnogo godina. Pre par meseci sam probio led i svirao predivan solo klavirski koncert u Banskom dvoru, u Banja Luci.

Čekao sam trenutak da pozavršavam sve škole u Americi. Da dobro izbrusim svoj zanat i svoj muzički stil, da napravim nekakvu karijeru napolju, pa tek onda da sa gotovim produktom dođem i predstavim se srpskoj publici. Ne smem još ništa zvanično da najavim, ali mogu samo da kažem da će već ove godine publika u Srbiji imati prilike da me čuje.

Dimitrije Vasiljević
Foto: Ognjen Crnobrnja
  • Koja je Vaša poruka mladim muzičarima u Srbiji?

Gradite sebe u svakom mogućem pogledu – i muzičkom i životnom. Ne budite sujetni i ne budite ljubomorni na svoje kolege, jer svako bori svoju muzičku bitku i svako je biser za sebe.

Ne koristite muziku za međusobno takmičenje i dokazivanje, nego za kreiranje lepote koja će spasiti svet. Budite uvek skromni u učenju muzike i ne dozvolite da vas brzi uspeh ponese i da pomislite da ste bolji od drugih, jer je to najbrži put ka konačnom neuspehu. Takođe, budite svesni svojih kvaliteta, svog muzičkog puta, znajte da talenat i rad apsolutno nisu dovoljni, ukoliko ne posedujete i treći element – element pametne glave.

Dimitrije Vasiljević:

„Ne budite nestrpljivi i nedokazani“

Ne alkoholišite se, ne drogirajte se i ne duvajte travu, ne bavite se irelevantnim glupostima, već svoju energiju uložite u zdrave poduhvate i čiste umetničke emocije. Ne prodajte se šundu i kiču, ne pravite uzaludne kompromise zbog malo trenutne popularnosti ili para. Stvarajte vizije uspeha u svojoj glavi, trasirajte svoj muzički put na vreme, ne dozvolite da vas nosi stihija i baca vas gde ona želi, već projektujte svoju muzičku priču na vreme.

Znajte redosled bavljenja muzikom. Prvo ide vežbanje, pa onda ide vežbanje, pa onda ide još vežbanja, kaljenja i učenja, a tek onda snimanja albuma, brušenje sopstvenog stila, skupi spotovi, imidži, vebsajtovi i logoi. Ne obrnuto, nego ovim redom. Ne budite nestrpljivi i nedokazani, već vredno i pametno radite na talentu koji vam je Bog dao i uspeh će jednom prirodno doći sam od sebe.

  • Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji koje svako od nas treba da obiđe.  

Prvo bih rekao da su to srpski manastiri. Naravno, ima ih veoma mnogo i ne bi bilo pošteno da izdvajam nijedan posebno. Međutim, koji god manastir da izaberete, ako ga posećujete bilo iz verskih, bilo iz turističko-istorijskih razloga, vratićete se drugačiji nego što ste pre posete manastiru bili. Još ako uspete da odvojite nekoliko dana i zanoćite u konaku, iskustvo posete će biti još jače.

Dalje, svakako mislim da su to srpske planine, poput Tare, Zlatibora ili Stare planine, recimo,ali i drugih divnih planina Srbije. Lično, nikada me nije privlačilo more. Planine obožavam i koristim svaku priliku da, kad sam u Srbiji, i leti i zimi, iznajmim neku drvenu kolibu sa kaminom i uživam u čarima koje samo planina može doneti.

Na kraju svakako, istorijski lokaliteti, zamkovi, iskopine, muzeji. Veoma volim istoriju, naročito srpsku srednjovekovnu, a Srbija ima pregršt manje ili više očuvanih spomenika ove vrste, vrednih obilaska i istraživanja.

Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje teksta bez dozvole sajta Oseti Srbiju. Pročitajte Uslove korišćenja.

Možda vam se svidi

Nema komentara

Game bài đổi thưởng