MIODRAG STOJKOVIĆ: „Nije važno koliko stvoriš već koliko ostaviš“

U godinama kada svi kukaju na pad nataliteta, jedno ime je u ovoj borbi veoma važno. Reč je o čoveku koji se vratio iz belog sveta u svoj rodni Leskovac. Tu je otvorio Specijalnu bolnicu  za lečenje steriliteta „Spebo medical“. Profesor humane genetike Miodrag Stojković je čovek koji oseća Srbiju, pa je zato idealan sagovornik za „Oseti Srbiju„.

Ko je Miodrag Stojković?

U Leskovcu je završio osnovnu školu i srednju medicinsku. U Beogradu je završio Veterinarski fakultet i počeo da radi u farmaceutskoj fabrici „Zdravlje“ u institutu za istraživanje, odakle je otišao u Hamburg. Tamo je radio kao medicinski tehničar, a zatim otišao u Minhen gde je paralelno radio na nostrifikaciji diplome i postdiplomskim studijama na Veterinarskom fakultetu pri univerzitetu „Ludvig – Maksimilijan”. Doktorirao je 1996. iz oblasti embriologije i biotehnologije. Od 1997. jedan je od prvih naučnika u Evropi koji počinje intenzivno da se bavi kloniranjem domaćih životinja.

Oktobra 2002. prelazi u Njukasl u Engleskoj da bi radio sa ljudskim embrionalnim matičnim ćelijama. U Centru za humanu reprodukciju prvi u Velikoj Britaniji uspeva da dobije i u potpunosti okarakteriše novu liniju ljudskih embrionalnih matičnih ćelija.

Od decembra 2003. je asistent, profesor na Medicinskom fakultetu, gde radi kao zamenik direktora Instituta za humanu genetiku. Izoluje nove linije matičnih ćelija sa ciljem da se one što pre promene u ćelijskoj terapiji i lečenju ljudskih bolesti.

Zahvaljujući svojim naučnim dostignućima, iskustvu i demonstraciji praktičkog izvođenja projekta, avgusta 2004. dobija dozvolu Vlade Velike Britanije da prvi u Evropi i uopšte u zapadnom svetu počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz takozvanih kloniranih embriona.

Dr Alison Murdok i Miodrag Stojković, Engleska, u pozadini prvi klonirani ljudski embrion; foto: Privatna arhiva

„Vratilo me je vaspitanje“

Profesor Miodrag Stojković jedan je od najvoljenijih tviteraša na srpskom internetu. Svako malo na njegovom profilu osvanu fotografije beba koje su rođene zahvaljujući lečenju u Spebo klinici. Kako, osim nauke, Stojković voli i književnost i objavio je dva romana („Crničani“,“Eutanazija“), slike novorođenčadi najčešće prate stihovi ili rečenice kojima će se jednog dana ti klinci i te kako ponositi.

• Mnogi jedva čekaju Vaše tvitove sa fotografijama nasmejanih beba i divnim rečima koje su im posvećene. Najvažnije pitanje je svakako ono – koliko je beba rođeno zahvaljujući lečenju u Vašoj Specijalnoj bolnici?

Preko 800, to je ono što sigurno znamo. Kako imamo pacijente iz celog sveta tačan broj je, nažalost, vrlo teško utvrditi.

Mogu da napišem lepota, preslatko, sunce, radost, nada, energija i motivacija… ali dovoljno je – dete.

Zato da pozdravimo još jedno dete, Đurđinu. pic.twitter.com/DdfPv7Wqxr

— Miodrag Stojkovic (@MioStojkovic) October 22, 2018

• Radili ste u Hamburgu, Minhenu, Njukaslu… Važite za naučnika svetskog glasa, ipak – odlučili ste da se vratite u Srbiju kako biste pomagali parovima koji imaju problema sa sterilitetom. Šta Vas je navelo na to da se vratite?

Vaspitanje. Moj deda je uvek govorio: nije važno koliko stvoriš već koliko ostaviš. Želja da se nešto uradi i kod kuće, da se mladima stvori i ostavi specijalna bolnica u Leskovcu kao i naučni Centar izvrsnosti u Kragujevcu kako bi to bila mesta koja će pomagati i narednim generacijama.

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂

„Ne postoji bolja nagrada za rad – od novog života“

Petra i Miodrag Stojković ispred Specijalne bolnice za Lečenje steriliteta SPEBO MEDICAL Leskovac; foto: Privatna arhiva

• Koja je Vaša poruka mladim naučnicima u Srbiji? Na šta treba da se koncentrišu, kako da se ne predaju i da ostanu u našoj zemlji?

Teško pitanje, jer su uslovi baviti se naukom u našoj zemlji jako teški. Zato su i u podređenom položaju kada konkurišu za projekte, jedina mogućnost da se probiju je saradnja sa inostranstvom ili odlazak iz zemlje. Bilo na koju soluciju se odlučili preporuka je da se naukom bave samo ako na taj poziv gledaju kao na hobi, nešto što se radi sa zadovoljstvom, a pri tome radno vreme ne postoji.

• Vaša supruga i najvažnija saradnica Petra je Nemica. Kako se ona privikla na život u Srbiji?

Znam da joj je teško jer je sve drugačije, ali Petra zna koliko je meni rad u Leskovcu bitan. Zato je kao i ceo tim posvećena poslu i izazovima koji oni svakodnevno donose. Na kraju, nikome nije lako, ali mi imamo tu sreću da se zaista bavimo predivnim poslom jer ne postoji bolja nagrada za rad od novog života i srećnih roditelja.

• Preporučite našim čitaocima neku destinaciju u okolini Leskovca – koje selo je najživopisnije, koja svetinja je Vama najvažnija i koju prirodnu lepotu svi treba da posetimo?

Na prvom mestu Vučje i njegovu prirodu, naročito kanjon ali i hidrocentralu, jednu od nastarijih u Evropi koja i dalje funkcioniše. Od svetinja preporučujem planinu Radan sa njenih 400 crkava i manastira. Jedna od njih je crkva u selu Obražda gde se 1389. knez Lazar sa vitezovima poslednji put pričestio, mesto koje vredi posetiti i ukazati poštovanje.

Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje

teksta ili fotografija bez dozvole sajta Oseti Srbiju.

Pročitajte Uslove korišćenja.