Ako vam kažemo da pretraga na Guglu uz njeno ime nudi kao najtraženije pojmove „godine“ i „Instagram“, jasno je koliko je popularna među mladima. Što, naravno, ne znači da je ne vole i stariji. Njen osmeh i energija zrače sa malih ekrana po 150 minuta skoro svakog dana.
Voditeljka emisije „150 minuta“ Branka Lasković otkrila nam je kako ona oseća Srbiju – ali je pričala i o svom poslu i o uživanju koje naša zemlja nudi.
- Milioni gledalaca svakodnevno prate Vašu emisiju. Da li taj podatak osećate kao pritisak, odgovornost ili čast?
– Kada pročitam ovo “milioni gledalaca” u sekundi osetim pritisak! Čast je voditi emisiju koja ove godine slavi jubilej, deceniju postojanja… Ali pre svega, kada se pripremam za emisiju i, generalno, tokom vođenja osećam veliku odgovornost. Ne samo zbog toga šta ću ja izgovoriti, nego i zbog celog tima koji radi na pripremi emisije. Uvek se trudim da iznesem svaku temu baš onako kako smo planirali. Sa druge strane, iako osećam odgovornost, trudim se da uživam u svakoj emisiji. Takođe, trudim se da pitam ono što mene zanima, jer se vodim mišlju da ako mene to zanima, zanimaće i većinu gledalaca. Starije kolege su me uvek savetovale da u studiju moram da se osećam kao u svojoj dnevnoj sobi, jer ću samo tako biti potpuno opuštena. Doduše, za to mi fale papuče i neka udobna trenerka.
Branka Lasković – od Srbije do Sičuana
- Koji je najlakši i najlepši deo Vašeg posla, a koji najteži?
– Najlepši deo posla jeste to što svakodnevno imam priliku da upoznam ljude iz različitih branši i sa neverovatnim životnim pričama, a svakako i to što čujem i naučim uvek nešto novo. U toku tri sata kroz emisiju prođe i do 10 gostiju. Od advokata, lekara, pevača, glumaca, sportista pa sve do „nepoznatih ljudi“ koji imaju zanimljive priče. Recimo, nedavno su mi gostovali muž i žena koji imaju sedmoricu sinova! Neke životne priče, poput roditelja koji imaju bolesnu decu, prodrmaju te potpuno, i shvatiš zapravo koliko si srećan i koliko nemaš briga u životu. Takođe, jako je lep osećaj kada gosti budu zahvalni jer si im pružio priliku da predstave sebe i svoj rad.
Ne smem da zaboravim ni putovanja kao najlepši deo novinarskog posla. Kao reporter sam imala priliku da odem na drugi kraj sveta, u pravom smislu te reči – do provincije Sičuan u Kini!
Najteži deo ovog posla jeste odabir tema i zakazivanje gostiju. Naša emisija se prikazuje svakog radnog dana, a dnevno imamo pet-šest razlličitih tema. Najteže je pronaći nešto “novo” i uraditi iz ugla koji gledaoci do tada nisu imali prilike da vide. Takođe, nepredviđene okolnosti, poput otkazivanja ili kašnjenja gostiju, tehničkih problema i svih situacija koje moramo rešavati u sekundama, jer program ne sme da trpi, šta god da se desi.
Branka Lasković: Kako je moguće da stranci znaju o našim običajima više od nas
- Koliko Vam je važno da kroz medije negujete i promovišete srpsku kulturu i tradiciju?
– Poslednji sat emisije je uvek rezervisan za takve teme… Nedavno smo imali jednu fenomenalnu gošću koja je kuvala u etno odeći, prikazivala specijalitete i običaje iz svog kraja. Zahvaljujući dopisnicima iz cele zemlje, nijedan kutak Srbije nije zanemaren. Oni nam često rade priče o najudaljenijim selima i skrivenim mestima za koje mnogi od nas ni čuli, a kamoli posetili. Prikazuju nam priče o poslednjim zanatlijama u njihovom kraju, bakama i dekama koji se, uprkos teškom životu, i dalje bore sa osmehom na licu… Rado zovemo u goste kulturno umetnička društva koji jesu naš ponos, kao i one koji nas svojim glasom predstavljaju na svim krajevima sveta.
- Da li se sećate nekog gosta ili teme iz emisije koji su Vam približili Srbiju na drugačiji, dublji način?
– Moram priznati da me stranci često iznenade koliko poznaju Srbiju! Ponekad se zapitam kako je moguće da više znaju o našim običajima, istoriji i kulturi više od nas koji smo tu rođeni… Čuveni Tijago Ferera koji je došao iz Brazila i na kraju ostao da živi u Srbiji, devojka sa afričkog kontinenta koja se udala u Čačku i Kineskinja koja se udala, ni manje ni više, nego za Zemunca! E, onda možete zamisliti kako je to kada nam oni pričaju svoje doživljaje i viđenje naše zemlje… onda shvatimo da smo stvarno jedinstven narod.
Branka Lasković preporučuje: pogače, džemovi i – pica sa jagnjetinom!
- Srbija često provodi svojih 150 minuta sa Vama. Šta biste poručili gledaocima, a nemate priliku da to uradite pred kamerama u emisiji?
– Poručila bih im da se manje nerviraju i da što više putuju! Spojiti nekoliko radnih dana sa vikendom i pobeći van grada – reset za mozak!
- Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji koje bi svako od nas trebalo da poseti.
– Pre nego što sam počela da se bavim novinarstvom, svaki slobodan dan bih koristila da otputujem van Srbije. Zahvaljujući reporterskom poslu obišla sam Srbiju od severa i juga, preko istoka i zapada. I svaki put kada pomislim da me više ništa ne može oduševiti, demantujem samu sebe! Stoga, teško je izdvojiti samo tri lokacije, ali evo ovako…
Defintivno na prvom mestu Stara planina! Prelepa priroda i preukusna hrana! Iznenadilo me je da kilometrima možete da šetate i da ne vidite trag ljudske civilizacije. Za one koji vole mir, tišinu i netaktnutu prirodu, preporuka kao kuća! U Pirotu možete probati picu sa jagnjetinom, tako da odavde nećete otići bez utisaka.
Perućac, obavezno! Leto i splav na Drini, nećete se pokajati! Ukoliko volite da okupite svoje društvo splav – kućice su nezaboravan doživljaj. Taman nam sledi period kada dolazi lepo vreme, tako da imajte ovu preporuku u vidu.
Na trećem mestu – Goč, koji je možda i nepravedno zanemaren. Toliko lepih aktivnosti možete raditi tokom proleća i leta, idealno je i za ljude sa decom… a tu je odmah i Vrnjačka banja tako da se zaista jako lepo može organizovati vreme.
Ja sam uvek za manje komercijalna mesta u Srbiji. Samo tako mozete iskusiti pravi život van grada i odmoriti se. Uvek preljubazni domaćini koji vas dočekuju u etno domaćinstvima, vruća pogača, domaće meso, domaći džemovi, likeri, ima li šta lepše?
Nema komentara