Loading...

DIJANA KOCIĆ: Zbog nje je Afrika igrala UŽIČKO KOLO

Dijana u poseti Masai selu Engaruka, foto: Dijana Kocić

„Svi treba da znaju šta drugarstvo znači“… svi znamo tu pesmicu, od malih nogu. Dijana Kocić je učinila da tu pesmu znaju i deca u dalekoj Tanzaniji.

Dijana je, kako kaže, po vokaciji marketing ekspert, a po osećaju volonterka. Uz to je, po hobiju, travel blogerka i fotograf, a u srcu edukator. Tako je i došlo do onoga o čemu mnogi maštaju. Dala je otkaz i rešila da se vine u daleki svet, pravo u Afriku, da volontira.

Danas, u Beogradu, Dijana Kocić pomaže drugima da ostvare svoje snove. Kroz njene radionice prošlo je više desetina ljudi koji su, vođeni njenim motivišućim rečima, rešili da se pokrenu. Da promene sebe i svoje živote.

Za portal „Oseti Srbiju“ Dijana je pričala o putovanjima, o pevanju pesme Dragana Lakovića u Tanzaniji, ali i o Srbiji i posledicama koje će koronavirus ostaviti na svima nama.

  • Šta je prvo nastalo – ideja da pišete o putovanjima ili da svojim rečima nadahnete ljude da rade na sebi i da?

Prvo je nastala ideja da prenesem svoja iskustva sa putovanja i tu radost koju sam osećala kada sprovodim svoje male rituale dok putujem.

  • Šira javnost je za Vas čula nakon objavljivanja video klipa gde sa učenicima jedne škole u Tanzaniji pevate čuvenu dečiju pesmu o drugarstvu. Kako je uopšte došlo do toga?

U toku svog volontiranja u jednoj osnovnoj školi u Tanznaniji, okupana ljubavlju dece i lokalaca kod kojih sam živela – dobila sam ideju da uradim malo više od onoga što sam planirala i pomognem im da imaju pristup boljem školovanju. Tada sam pokrenula kampanju za renoviranje jedne učionice, koju smo deci pokazali na priredbi povodom koje sam htela da ih naučim jednoj našoj pesmici.

Taj trenutak pevanja pesmice na srpskom jeziku bio je tako poseban za mene, pošto sam već skoro dva meseca bila daleko od svoje porodice i zemlje. Meni je dotakao srce, a po reakcijama na društvenim mrežama došao je i do srca mnogih.

Stali smo, osvrnuli se i videli šta nam je stvarno važno

  • Šta je najvažnije što ste naučili, o sebi i drugima, tokom svojih putovanja?

Naučila sam da mogu sve što želim, da je samo potrebno da radim na tome i da se snovi ostvaruju. Najvažnije o drugima što sam naučila je da smo svi vrlo različiti i da je lepota u tome da negujemo i poštujemo to što smo takvi.

  • Koja je, prema Vašem mišljenju, najvažnija promena na svetu, u Srbiji i u nama samima, koja je nastala kao posledica pandemije koronavirusa?

Mislim da je trenutna situacija podstakla ljude da rade ono što inače ne bi. Mnogo ljudi ne izlazi iz svoje zone komfora svesno, jer se plaši promena. Iako je ovo strašna jedna situacija, mislim da je korisno da smo svi dobili situaciju da stanemo, osvrnemo se i vidimo šta nam je stvarno važno. Da u tom prinudnom stajanju u mestu, čujemo i sebe i one svoje istinske potrebe koje je u vreme konzumerizma i ekspanzije marketinga teško čuti.

Mislim i da su promene vrlo individualne, jer počinju sa svakim pojedincem. Mislim da je za Srbiju važno to što su se potegle neke važne teme, poput pozicije žena u društvu sa dr Kisić-Tepavčević. Ali i tema mentalnog zdravlja sa ekspanzijom besplatnih psiholoških savetovališta i pričom o tome kako ovo sve može da utiče na psihu čoveka.

Priliv novca ide kafanama, cela zemlja treba da se brendira

Definitivno ono zbog čega mi je najviše drago na globalnom nivou je što se planeta oporavlja od naše invazije na svaki pedalj Zemlje. Drago mi je i da svet osvešćuje koliko neke stvari poput slobode kretanja, zagrljaja, zdravlja i boravka napolju shvatamo zdravo za gotovo. A ništa se ne podrazumeva.

Foto: Dijana Kocić

  • Šta, prema Vašem mišljenju, najviše privlači strance da posete Srbiju, a šta treba da promovišemo kako bismo ih privukli još više?

Moj utisak je da je Beograd pozicioniran kao mesto dobrog provoda i noćnog života. To na neki način ograničava našu turističku ponudu i priliv novca ide samo prema kafanama glavnog grada. Mislim da je važno da se svako područje naše zemlje brendira spram kvaliteta i odlika koje poseduje. Turizam treba da se usmeri i na manje sredine koje bi mogle pomoći razvoj lokalne zajednice i promociju života na selu.

Zdrava hrana, priroda i lokalna proizvodnja su naši kvaliteti koji idu vrlo u korak sa trendovima poput održivosti, minimalizma i ekološke svesnosti. To je nešto što već imamo i što uz dobru strategiju i saradnju može da pomogne našoj ekonomiji i ljudima širom Srbije.

  • Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji koje bi svako od nas trebalo da poseti kada se završi vanredno stanje.  

Nacionalni rezervat Zasavica i Obedska bara, Zaovinsko jezero na Tari i neka od prelepih vinarija Fruške gore – npr. Tri međe i oblak.

Foto: Dijana Kocić

Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje teksta bez dozvole sajta Oseti Srbiju. Pročitajte Uslove korišćenja.

Možda vam se svidi

Nema komentara

Link with us
Game bài đổi thưởng