ŽIVOJIN PETROVIĆ: Umeće prilagođavanja je šifra opstanka

Mnogo ljudi u Srbiji bavi se radom u medijima. Bili to elektronski mediji ili štampani, znamo svi šta se uglavnom na njima propagira. Ipak, u moru istih postoji i neko različit. Nađe se tako neki biser, koji opstaje i uspeva da odoli svemu. Takav dragulj je Brainz televizija, ona na kojoj se priča o nauci, umetnosti, znanju i saznanju. To je, reklo bi se, savršen projekat koji nam pruža priliku da upoznamo onu drugačiju Srbiju. Onu o kojoj maštamo i kojoj težimo. Srbiju svekolikog znanja i dobrog vaspitanja. Iza tog projekta nalazi se glavni i odgovorni urednik i direktor Živojin Žika Petrović.

Valja znati i da Živojin Petrović nije samo posvećen radu na ovoj televiziji. On je i veliki istraživač koji nam je pod naslovom „Nestvarno, a stvarno“ sakupio 60 predivnih priča o našoj prošlosti.

Živojin Petrović je i radio-amater, i, kako kaže, inovator, eksperimentator… i sagovornik portala „Oseti Srbiju“ za koji je odgovorio na brojna pitanja koja muče našu zemlju. Od toga kako ćemo vratiti mlade naučnike u Srbiju, pa do toga kako ćemo preživeti krizu zvanu koronavirus.

• Kako je nastala Srpska naučna televizija, koja je kasnije postala Brainz TV? Koliko je teško održati u životu neprofitnu televiziju koja predstavlja i slavi mlade srpske naučnike u doba kada ostale televizije promovišu uglavnom dijametralno drugačije vrednosti?

Još krajem prošlog veka – uh, kako ovo gordo zvuči – okupljao sam oko sebe, ali i u svojim kompanijama, vrsne genijalce i naučnike iz raznih oblasti. Primetio sam da kod njih, pored izuzetne inteligencije i talenta za naučnu disciplinu kojom se bave, nedostaje trunka ili dve, osećaja za tržište, a to je izuzetno važno u savremenom svetu. Znači, vrlo je važno napraviti taj spoj privrede i nauke. Tako sam došao na ideju da te genijalce predstavim široj javnosti što sam, svakako, prvo počeo da radim preko raznih drugih medija, ali sam tu imao vrlo malo uspeha jer kod njih nije bilo slobodnih stubaca ili sekundi za takve priče i vesti o uspesima i dostignućima naših naučnika, umetnika, vrsnih studenata, đaka i njihovih mentora.

Uspeh baziran na filozofiji –
niko nam neće pomoći

Kada sam video da ne mogu da ih pobedim onda sam im se pridružio… Možete zamisliti kako su me zaposleni službenici u RRA (danas REM) gledali te 2010. godine kada sam podneo zahtev da registrujem prvu i jedinstvenu u Srbiji televizijsku stanicu civilnog društva čiji će specijalizovani sadržaj da bude, ni manje ni više, nego naučnog i kulturnog tipa. Od svih registrovanih TV stanica tada, a mislim i danas, jedina smo takvog tipa i programskog sadržaja.

Nekoliko inovativnih rešenja smo primenili u podizanju Srpske naučne televizije, a sva su bila bazirana na jednoj filozofiji – niko nam neće pomoći. Tako je i bilo. Nema vrata u državi na koja nisam kucao, a kasnije i udarao, tražeći saradnju, pomoć ili bilo kakvu vrstu podrške. Svi su me tapšali po ramenu, ali niko po džepu.

Zato su te inovativnosti u organizacionom, programskom, tehničkom i finansijskom pravcu morale da budu striktno primenjene, te su i dale rezultat jer smo skoro sedam godina uspeli, ne samo da opstanemo, već i da se izborimo na medijskom polju i zauzmemo vrednu i značajnu poziciju kod publike koja je ovom tipu programa naklonjena. Ali sve je to bilo od danas do sutra, više smo razmišljali kako da obezbedimo novi mikrofon, nego da osmislimo neki novi sadržaj.

Živojin Petrović: Prikazujemo ono najvrednije što Srbija ima

Konačno, krajem 2018. godine, kontaktirala nas je najveća regionalna medijska kuća „United media“. Izrazili su želju da nam pomognu i unaprede naš TV kanal što smo oberučke prihvatili. Danas, nakon njihove nesebične pomoći, imamo najsavremeniju televizijsku stanicu koja emituje zanimljiv naučno-kulturni program u HD rezoluciji i to u skoro svim zemljama regiona, kao i putem satelita.

Programska koncepcija je ostala ista. Usmereni smo ka promociji naših genijalaca što vrlo uspešno i činimo. Pored TV programa svakodnevno izgrađujemo i jedinstvenu platformu na Internetu gde posetioci, ali i kolege iz drugih medija, mogu saznati najnovije vesti o uspesima naših naučnika, umetnika, studenata…

Na Internet adresi brainz.center, kao i putem našeg programa na Brainz TV, možete videti ono što i dalje u drugim medijima nije u dovoljnoj meri zastupljeno, a to su mladost, genijalnost i prava pozitivna slika Srbije i onog najvrednijeg što ona ima.

• Zašto, prema Vašem mišljenju, mnogo mladih odlučuje da napusti zemlju? Šta možemo da učinimo da taj neprestani odliv zaustavimo i da ih, naposletku, vratimo u Srbiju?

Niko od tih mladih nije srećan što napušta svoju porodicu, drugare, rodni kraj. Međutim, njihova želja za još kvalitetnijim znanjem, za sticanjem novih saznanja u savremenim laboratorijama, naučnim centrima i institutima u koja se ulažu sredstva o kojima mi možemo samo da maštamo, tek je jedan od razloga zašto odlaze. Onaj drugi, zbog čega se i ne vraćaju, mnogo je opasniji i po Srbiju tragičniji. Nije problem da oni odu i još bolje utvrde i potvrde svoja proučavanja. Problem je ako im se ne omogući isti, ako ne i bolji, tretman, status i uslovi za život i rad ovde.

Živojin Petrović: Teško da ćemo skoro
gledati scenu povratka naših umova

Imajući u vidu da smo večito u nekoj krizi i da uvek imamo preča posla i probleme od ulaganja u nauku, kulturu, savremeno znanje i obrazovanje, ne vidim kako ćemo to rešiti.

Kina je, na primer, bila u sličnoj situaciji sa odlivom mozgova. Ali, mislim, 2008. godine donela je zakon da sve svoje naučnike iz inostranstva pozove da se vrate u zemlju i nastave rad – uz desetostruko bolje uslove nego što su ih imali u inostranstu. Svakako da je i ovo za nas daleko od realnog. Dok se ne nađe neko ko će ovaj problem da stavi kao prioritet i da krene da ga rešava punom snagom, teško da ćemo skoro gledati scenu povratka naših umova.

• Autor ste zbirke priča „Nestvarno, a stvarno“ kojom domaćoj publici približavate našu neverovatnu prošlost. Oni koji Vas prate na društvenim mrežama znaju da u Vašoj arhivi ima mnogo više od tih 60 priča. Da li možemo da gajimo nadu da ćemo uskoro u rukama držati novu zbirku?

Već dosta dugo se bavim istraživanjem i čeprkanjem po našoj arhivi. Laguna je to sjajno primetila i pozvala me na saradnju što mi je velika čast.

Prva knjiga je samo početak naše saradnje. Nastavak te edicije „Nestvarno, a stvarno“, kao i istorijski dokumentarni roman čiji sam rukopis upravo predao, biće samo deo štiva koje čitaoci mogu tokom ove godine da očekuju.

Trenutno gradim delo o našem velikom naučniku, pokojnom prof. dr Branku Laloviću (1928-1988). Genijalnom nuklearnom fizičaru, strastvenom poborniku solarne energije i pioniru u toj naučnoj oblasti kod nas. On je svoj kratki životni i radni vek, mnogo pre drugih, potrošio kroz promociju nauke, posebno obnovljivih izvora energije i to naročito sunčeve. Svoje zalaganje i čvrsti stav protiv nuklearnih elektrana platio je najskupljom cenom – svojim životom.

• Kako ste počeli da sakupljate zanimljivosti iz srpske istorije? Šta Vas je podstaklo na to da istražujete bogatu prošlost naše zemlje i njenih sinova i kćeri?

Po prirodi sam istraživač, eksperimentator, inovator. Kako u radio-amaterskom hobiju, elektronici, poslovanju, tako i u ostalim naučnim disciplinama koje me zanimaju, a skoro sve me zanimaju. Od kada znam za sebe vučem neke knjige, rukopise, tehničke uređaje, alate i razne instrumente, od medicine do poljoprivrede, od metalurgije do vasione. U svemu tome posebno sam uživao slušajući pametnije ali i starije. Stalno sam tražio mogućnost da priđem nekom učenom ili životno iskusnom i da slušam, a bogami i da pitam.

Ta pitanja su me i odvela u traganje za odgovorima jer često nisam od sagovornika uspevao da dobijem precizne i tačne informacije. Posebno kada su neki delići naše istorije u pitanju. Tako sam i zakoračio u jedan arhiv, pa u drugi… Uz pomoć digitalne arhivske građe koja je sve više zastupljena, polako sam pronicao u taj čarobni svet otkrića i nekih novih saznanja o našim precima i nestvarnim događajima u kojima su učestvovali.

U krizi nema krize!

• Koja je, prema Vašem mišljenju, najvažnija promena u Srbiji i u nama samima, koja će nastati kao posledica pandemije koronavirusa?

Voleo bih da posledica ove pošasti bude promena naše filozofije. U smislu manjeg verovanja u oružje, a većeg u naučnike, ali mislim da se to baš i neće dogoditi. Ono što je sigurno pozitivno, svakako jeste probijanje barijere straha, kod mnogih, od korišćenja digitalnog poslovanja i e-biznisa.

Upravo sam sat vremena razgovarao sa mojim frizerom, Stanišom, i ubeđivao ga da nije tek tako lako njegovo poslovanje preneti u digitalan svet. On je jasno video da su skoro svi ovih dana prešli na Internet. Čak i sudije, lekari, kuvari, a da ne pričam o trgovcima, poljoprivrednicima i ostalim preduzetnicima. Pa što ne bi mogao nekako i frizer da šiša putem skajpa ili vibera? Eto, to je dobra strana korone, sad bukvalno svi klikćemo.

Ali, šalu na stranu, nakon korone, biće drugačije. Međutim, od kada znam za sebe, posebno od kada poslujem kao preduzetnik, a to je više od trideset godina… Ne pamtim neki duži period u Srbiji a da nije bila kojekakva kriza (ekonomska, politička, ratna, umna… da ne nabrajam više). Ja jednostavno živim krizu. U tom slučaju – u krizi nema krize – postoji samo različit nivo iste i ništa drugo. Umeće i sposobnost prilagođavanja tom nivou jeste šifra opstanka, a kvalitet i brzina tog prilagođavanja je ključ napretka.

• Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji koje bi svako od nas trebalo da poseti kada se završi vanredno stanje. 

Svakako da je na prvom mestu Takovo i Savinac. Zatim Golija i selo Devići… i tako redom – od Subotice do Kosovske Mitrovice.

Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje teksta bez dozvole sajta Oseti Srbiju. Pročitajte Uslove korišćenja.