Loading...

ISIDORA SEKULIĆ: „Ledena“ književnica koju su dugo osporavali

Isidora Sekulić

Sredinom februara 1877. godine, u Mošorinu podno čuvenog Titelskog brega rođena je jedna od najumnijih Srpkinja svog doba. Tajanstvena i tajnovita Isidora Sekulić bila je je i prva žena član Srpske akademije nauka i umenosti. Njen život i danas oduševljava ljubitelje književnosti i one koji su zaljubljeni u Srbiju i Beograd onom silinom kojom ih je volela i Isidora.

Devojka iz Austrougarske mašta o Beogradu

Rođena blizu Titela, Isidora Sekulić odrasla je u Zemunu. Celo detinjstvo provela je gledajući ka Beogradu i maštajući o svetlima sa Kalemegdanske tvrđave.

Od malena okrenuta ka učenju i knjigama, Isidora nije bila miljenik vršnjaka. Evo kako je pisala o svom detinjstvu:

„Štrčala sam u svojoj sredini. U školskoj torbici, dolazeći kući, nalazila sam podsmešljive poruke, svoje karikature, i sve se svodilo na to da zabijam nos u knjigu i da se pravim važna. Ja nisam zabijala nos u knjigu, ali su mi oni oko mene pridavali važnost koju sama sebi nisam davala. Naprotiv, uvlačila sam se u sebe i bežala u poslednje redove, u najtamnije uglove. Osećala sam da smetam, da izazivam svojom željom za znanjem.“

U Novom Sadu je završila Višu devojačku školu, u Somboru Srpsku preparandiju, a u Budimpešti Pedagogijum. Posle školovanja je radila kao nastavnica matematike.

Najpre u Pančevu, pa u Šapcu i potom u Beogradu o kom je toliko sanjala. Kaldrma, balovi i prepune kafane nisu je mnogo privlačili. Odabrala je da dane provodi prevodeći i pišući.

Isidora Sekulić je doktorirala u Nemačkoj 1922. godine, a u istoriji ostaje upamćena i kao prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.

Često napadana i osporavana

Često je bolovala, zbog tuberkuloze, a od iste bolesti umro je i njen suprug – lekar poljskog porekla Emil Stremnicki. Sa njim je bila u braku nekoliko godina. Nije se više udavala i nije imala dece.

Isidora je mnogo putovala. Obišla je Norvešku (o čemu piše u čuvenim „Pismima iz Norveške“), Švedsku, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Maroko… Govorila je i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog, ali i sa norveškog i švedskog.

Bila je članica mnogih ženskih organizacija i njihova predstavnica na raznim skupovima, a na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kristijaniji (1920) izabrana je za sekretarku glavnog odbora. Bila je jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola, piše „Danas„. Posle Drugog svetskog rata bila je članica glavnog odbora AFŽ-a.

Pomno je pratila strane književne i druge časopise i družila se sa najviđenijim intelektualcima tog doba. Dopisivala se sa Milanom Kašaninom, Mladenom Leskovcem, Milanom Rakićem, Disom, ali je pred smrt spalila gotovo svu prepisku i rukopise.

Zbog kosmopoliotizma je često bila napadana i osporavana. Njena knjiga „Pisma iz Norveške“ naišla je na ćutanje srpske književne javnosti. Skerlić ju je kritikovao govoreći da ima „maglu u glavi i led u srcu„.

Ipak, 30 godina kasnije Rastko Petrović napisao je da je Isidora Sekulić „apsolutno najbolji spisatelj koga imamo“.

U penziju je otišla 1931. godine. Osam godina kasnije postala je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Za redovnog člana izabrana je 1950. postavši prva žena akademik u Srbiji.

Preminula je 5. aprila 1958. godine i sahranjena je na Topčiderskom groblju. Naslednika nije imala, pa je imovina pripala opštini Savski venac, piše magazin Wannabe. Knjige, pisaći sto i još neke stvari iz njenog domaćinstva smeštene su u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.

Među njima je i stari zidni sat koji i dalje otkucava tačno vreme.

Isidora Sekulić – o sebi

Kao i mnogi učeni i umni ljudi, Isidora je bila veoma skromna. Nije volela da se oko nje diže „larma“. Šta više, branila je da se o njoj piše. Ovako je govorila o tome:

„Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.“

Foto: Wikipedia/Soundwaweserb

Možda vam se svidi

Nema komentara

pakistani garl hot veduo malaysian indian school teen mms IXXX sunny leina sexy videis

pen full hd xxx video pornzip.net big black cock rips open a chocolate cunt

bbs big woman free adult dating sex site WWWSexVid smaal panis sex

pakistani garl hot veduo foam creampie gay vPorn couple turist with thai prostitute

porno gratis de nias menores de edad de 10 aitos boyfriendtv.xyz pen full hd xxx video eletro cum

bay vip 247 bayvip ios BayVip - Cổng game dân gian hấp nhất Việt Nam

choang club web choi game choang club choáng club cskh

Đánh giá game bom tấn B29 B29 win B29 - Đăng kí nhận ngay code

Bocvip.club - Bốc hũ nhanh, giàu siêu tốc BocVip Club PC BocVip.Club - Cổng Game Quốc Tế Online