U Novi Sad se stiže vozom. Sa ž-stanice se do centra ide Bulevarom Oslobođenja. Novosađani kažu da se usput svraća i na burek u „Evropu“. Potom se prolazi kroz Futošku pijacu. Tu se pazari od pravih zemljoradnika iz okolnih sela. Onda se skreće u hladom prekrivenu Jevrejsku ulicu. Ide se njom sve dok se sa desne strane, kroz krošnje starih hrastova, ne ukaže velelepna smeđe-bela građevina. To je čuvena novosadska sinagoga.
Zadrhtaćete dok prilazite kapiji, znajući da ćete kročiti na mesto sa kojeg su mnogi otišli da se nikada ne vrate.
NOVOSADSKA SINAGOGA: Tri godine gradnje panonske lepotice
Još u 18. veku Novi Sad je gradio sinagoge, a današnja je peta po redu. Tamošnji Jevreji pripadali su Aškenazima, te je novosadska sinagoga građena u skladu sa njihovom tradicijom. Stilski ona pripada ranoj recesiji. Projekat je slavnog mađarskog arhitekte Lipota Baumhorna i jedna je od najvećih u ovom delu Evrope.
Kako je Baumhorn bio iskusan u izgradnji sličnih objekata, zidarske poslove poverio je Đuli Labašu, a nadzor inženjeru Adolfu i Dojču. Gradnja novosadske lepotice počela je 3. juna 1906, a završena je i svečano otvorena 8. septembra 1909. godine.
Novosadska sinagoga krunisana je kupolom čiji je raspon 13 metara, a uzdiže se na visini od čak 40 metara. Hram je ukrašen sa 300 kvadratnih metara dekorativnih vitraža koji ga dodatno ulepšavaju kada kroz njih upre vojvođansko jako sunce.
U okviru kompleksa sinagoge, Lipot Baumhorn izgradio je i sedište jevrejske opštine, kao i jevrejsku osnovnu škola – koja je danas Srednja baletska škola.
Na ulazu u sinagogu stoji natpis iz Svetog Pisma, reč je o Knjizi proroka Isaije (56:7): „Ki beti, bet tefila ikara l’kol haamim“ (Neka ova kuća bude dom molitava za sve narode).
Foto: Oseti Srbiju
Proleće užasa u ravnici
Bio je mart 1944. godine kada su nacisti okupirali Mađarsku i tada su za Jevreje u Novom Sadu počela još teža vremena. Stigle su užasne naredbe o nošenju žute zvezde, o zabrani putovanja u druga mesta, o oduzimanju celokupne jevrejske imovine… Svega mesec dana kasnije, mađarske vlasti su uz pomoć folksdojčera, Gestapa i SS snaga počele da hapse sve Jevreje. Odvodili su ih u novosadsku sinagogu.
Gomilali su se u hramu koji je za njih do tad bio kuća radosti, dom u kom su bili još bliže Bogu, mesto na kome su bili bezbrižni i puni nade… Bilo ih je 1.900.
Foto: Oseti Srbiju
Odatle su transportovani za Suboticu, Bačku Topolu i Baju gde su bili sabirni logori iz kojih su polazili transporti za logore uništenja, najviše u Aušvic, gde su novosadski Jevreji stizali od 1. maja do 28. juna 1944. godine. Od deportovanih novosadskih Jevreja njih 1.600 nije se vratilo posle oslobođenja.
Za vreme Drugog svetskog rata ubijeno je, poginulo i umrlo u logorima 3.020 novosadskih Jevreja, od ukupno 4.350, koliko ih je pre rata živelo u gradu.
Dom svih nas – kao simbol vere i prkosa
Novosadska sinagoga jedna je od četiri koje postoje u Srbiji, ali nije aktivna. U njoj nećete čuti propovedi rabina, niti molitve Jevreja, ali ćete zato moći da uživate u muzici. Brojnim koncertima koji se u njoj održavaju ova „kuća svih nas“ kao da prkosi onima koji su je pretvorili u samo još jedno stajalište pred okrutnu smrt.
I zato, kad kročite u sinagogu, zagledajte se na tren u tu ogromnu kupolu koja vas štiti od svega. Zamislite da je pod njom skoro dve hiljade ljudi drhtalo znajući šta ih čeka.
Baš zbog njih još više uživajte u muzici novosadske sinagoge i zajedno sa njom prkosite užasima prošlosti.
Nema komentara