Malo ko zna kako je to kad si dete, ali ne dovoljno malo, pa se trudiš da ne obraćaš pažnju na loše predosećaje. Ni na to da su svi stariji u porodici godinama već napeti, da pričaju o ratu, o stradanjima… Malo ko zna kako je to kad si dete, ali ne dovoljno malo, pa pamtiš svaki udar bombe tog 6. aprila 1941. godine, kad je operacija „Odmazda“ započela svoj Strašni sud.
„Ja znam, ja pamtim“, govorio je jedan stari porodični prijatelj. Pamtio je svaki tren tog Drugog svetskog rata koji ga je načinio hrabrim odraslim čovekom iako je još bio dete.
„Sećam se maminog odlučnog besa u očima kad vidi da je gledam… i straha kad ne primeti moj pogled“, pričala je stara kuma.
Operacija „Odmazda“ ~ Hitlerova rešenost da uništi Jugoslaviju
Vrlo je dobro planiran napad na našu zemlju. Danima pred početak invazije, diplomate su se lagano evakuisale. Ženama i deci iz ambasade Velike Britanije naređeno je da napuste Beograd. Nemci i Italijani počeli su da nestaju iz Jugoslavije 1. aprila, a već narednog dana Nemačka je povukla i mnoge svoje diplomate. Ostali su otpravnik poslova, vojni ataše, radio-operater, sekretar i vozač.
Tajni znak za početak napada je bio „Marš princa Eugena“, koji je komponovao Andreas Leonard. Marš je emitovao Radio Berlin u 5.20 ujutru. Bila je to ideja Jozefa Gebelsa, ministra propagande Nemačke.
Kompozicija je odabrana zbog simbolike. Princ Eugen Savojski oslobodio je Beograd početkom 18. veka kao vojskovođa u Austro-turskim ratovima, a elitne trupe nacističke Nemačke nosile su njegovo ime. Uz to, kompozitor dela rođen je istog dana kad i Adolf Hitler.
„Crne ptice“ nadvile su se nad Beogradom u 6.30 izjutra. Tog dana glavni grad je bombardovan u četiri naleta. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi. Napad je nastavljen i sutradan, kao i 11. i 12. aprila.
Aleksander Ler
Za bombardovanje Beograda bila je zadužena 4. vazdušna flota pod komandom pukovnika Aleksandera Lera.
Ler se predao Jugoslovenskoj armiji 9. maja 1945. godine i potpisao je kapitulaciju svoje vojske. Međutim, straža je bilo slaba i Ler je 12. maja pobegao. Posle toga je radiom povukao kapitulaciju i pobegao u Austriju. Predao se Britancima u Felkermarktu, ali su ga oni izručili Jugoslovenskoj armiji.
U vojnom zatvoru u Beogradu je proveo od juna 1945. do februara 1947. Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5. do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu. Streljan je 26. februara 1947. u Beogradu.
Lerova unuka, Sibila (rođena u Nemačkoj) postala je monahinja Srpske pravoslavne crkve. Pod novim monaškim imenom – Jelena, živi u ženskom manastiru Soko kod Ljubovije.
Elitni šesti lovački puk
Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk lociran na zemunskom aerodromu, kao i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.
Ne zna se tačno koliko su aviona oborili jugoslovenski piloti, ali se taj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.
Kapetan Mihajlo Nikolić iz 102. lovačke eskadrile oborio je jednu Štuku, ali mu je motor otkazao. On je događaje od 6. aprila opisao ovim rečima:
U početku nismo videli ništa da bi zatim primetili kako naši avioni poniru ka nečemu. Kada smo se približili nebo se zacrnelo od nemačkih aviona. Uleteli smo u ovu zbrku ni ne sanjajući da nemački bombarderi imaju jaku lovačku zaštitu koja je letela iznad nas. Prvo smo ugledali Štuke kako lete u formacijama od po sedam aviona. Bilo je toliko meta da nismo morali da ih jurimo. Napao sam jednu grupu odozdo s leve strane ali se desna strana grupe odmah spustila kako bi njihovi mitraljesci pružili zaštitu napadnutim avionima. Ovo je očigledno bila uvežbana taktika jer se grupa nije raspala. Napali smo nekoliko puta i nismo obraćali pažnju na rezultate. Malo kasnije sam primetio da se jedna Štuka zapalila. Grupa napadnutih bombardera se po komandi odmah razišla plašeći se eksplozije.
Šta su bile Hitlerove mete?
Jedno se znalo – Nemcima je bilo zabranjeno da gađaju mostove. Bili su im važni za kasnije dopremanje trupa i materijala.
Grad je bio neprepoznatljiv, sav u ruševinama, plamenu i dimu. Kroz zaglušujuću buku bombardera i rušenja teskobno su se probijali jecaji.
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi (procene: 2.271—4.000, nemačke procene: 1500—1700). Porušeno je 627 zgrada, veoma je oštećena 1.601 zgrada, a delimično je oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora).
U naletima nacističkih bombi pogođeno je porodilište u Krunskoj, kao i jedno obdanište. Gađana je Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište…
Tog dana je uništena i zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. U požaru je stradao čitav fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceni primerci, kao i dokumenti.
Šesti april nije bio Uskrs
I to da razjasnimo… Vaskrs je te godine bio 20. aprila. Tri godine kasnije, na Uskrs 16. aprila Beograd je takođe bombardovan – ali od strane „saveznika“.
To, naravno, ne umanjuje užas šestoaprilskih bombi koje su zasule čak i Vaznesenjsku crkvu u centru grada. Vernicima koji su pošli na jutrenje i koji su u porti ovog hrama stradali, podignut je mermerni spomenik.
Na njemu su napisane reči Isusa Hrista iz jevanđelja po Jovanu.
„Ja sam vaskrsenje i život.“ (11:25)
Bombardovanje je bilo stvar sujete
Nemački feldmaršal Evald fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio sledeće.
„Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.”
Nema komentara