Igumanova palata, u srcu Beograda, pre sedamdeset godina ostala je bez svog veličanstvenog ukrasa. Sa vrha zgrade uklonjena je skulptura koja je rad Lojza Dolinara – „Sima Igumanov sa siročićima“. Ovaj spomenik kulture nedavno je povratio svoj sjaj, te se sad na vrhu palate ponovo nalazi ovo delo. A ono govori mnogo i o nama i o Simi Igumanovu.
Ko je bio Sima Igumanov?
Sima Andrejević Igumanov rođen je u Otomanskom carstvu, u našem svetom gradu Prizrenu, 1804. godine, nekoliko dana pre čuvenog zbora u Orašcu. Ugledni trgovac Andreja Đorđević i njegova supruga Jana izrodili su četvoricu sinova – Apostola, Kraguja, Petra i Simu.
Andreja je bio vešt trgovac, stekao je veliki kapital kojim je pomagao sve vidove borbe za oslobođenje od Turaka. Kao veliki rodoljub učestvovao je u pripremama Prvog srpskog ustanka. Njegov najstariji sin Apostol, otišao je u manastir Svetog Marka, da ga spasava od propadanja i da sačuva manastirsku školu u njemu. Dva srednja sina, Kraguj i Petar, iako još mladi, pridružili su se Karađorđu u borbama Prvog srpskog ustanka.
Sa roditeljima je kod kuće ostao samo mali Sima. Otac je tragično preminuo u tamnici, a majka od tuge za suprugom. Znao je da su mu Turci mučili oca zbog učešća u pripremama Prvog srpskog ustanka. Sima je postao snažan rodoljub i privrženi hrišćanin, zavetovan da će ići putevima oca i braće.
Školovao se u manastiru Sveti Marko, u selu Koriši kod Prizrena, gde je njegov brat jeromonah Aksentije, kasnije iguman, vodio brigu o njemu. Otud i prezime Igumanov, koje ponosno dodaje na očevo Andrejević. Sima je bio čovek snažnog duha i čvrste volje, sistematičan i uporan borac da ostvari svoje ideje. Kao mladić Sima je radio u fabrikama burmuta u Prizrenu. Tamo je izučio zanat i zaradio dovoljno novca da ga uloži u svoju manufakturu.
Igumanova dobročinstva
Imao je 29 godina kada se oženio Sultanom Drvadarević iz Prizrena. Ona mu je rodila Manojla i Magu. Nažalost, Sultana i Maga su preminule posle četiri godine. Tada je Sima rešio da se više ne ženi i u potpunosti se posvetio sinu Manojlu – i dobročinstvu.
Bavio se preradom i trgovinom duvana. Kao trgovac je radio od 1846. godine u Carigradu i Odesi, a nastanio se u Kijevu. Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom. Slao je bogate priloge u novcu i stvarima crkvama i manastirima po Srbiji. Svesrdno je pomagao školovanje Srba i iskreno se interesovao za prosvetne prilike. Bogatstvo je preneo u Srbiju i upotrebio ga za podizanje prosvetnih ustanova.
Nažalost, 1866. godine ostao je i bez sina Manojla. Bio je to veliki udarac za Igumanova koji je ostao bez igde ikoga svoga. Tada se isključivo posvetio prosveti srpskoga naroda. Kako piše u Prosvetnom glasniku iz 1897. godine – „Simino bistro oko uvidelo je da je njegovim sunarodnicima veoma potreban jedan duhovni zavod“.
Sima Igumanov preminuo je 1882. godine. Po sopstvenoj želji sahranjen je u porodičnoj grobnici, u manastiru Svetog Marka gde je i odrastao. Nažalost, juna 1999. godine kada su počeli progoni srpskog stanovništva prizrenskog kraja nakon dolaska nemačkog KFOR-a, manastir je uništen. Crkva i zvonik su minirani, tako da je danas od ove drevne svetinje preostala samo gomila kamenja.
Prizrenska bogoslovija
Igumanova ideja je bila i Prizrenska bogoslovija i to mnogo pre nego što je pokrenuo pitanje njenog osnivanja. Radio je planski i osmišljavao sve do najsitinijih detalja. Godine 1872. podigao je uglednu zgradu u Prizrenu i u njoj otvorio Bogoslovsko-učiteljsku školu. Ona je dala značajan broj učitelja i sveštenika, ne samo Južnoj Srbiji, nego i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Školovanje srpskih dečaka i mladića bilo je besplatno, jer je Igumanova briga bila da obezbedi prihode za rad škole i ostale njene potrebe. Bila su obezbeđena sva nastavna sredstva i udžbenici, kao i školski pribor.
Škola je poznata kao Prizrenska bogoslovija, iako je njen učiteljski karakter bio izuzetno važan. Zgrada je podignuta za godinu dana. Tu su učenici i učili i stanovali. Škola je bila internatskog tipa. Cilj je bio da se unapredi školski sistem u Staroj Srbiji. Sistem koji je Sima osmislio, zajedno sa saradnicima i prijateljima, najbolje se mogao izgraditi i uspešno realizovati otvaranjem većeg broja srpskih škola i školovanjem što većeg broja srpskih dečaka i mladića.
Igumanova palata – sigurnost Bogoslovije
Što je više bilo školovanih ljudi to je bilo lakše ostvariti kulturni preporod srpskog naroda u zaostalim krajevima pod turskom vlašću. Prizrenska bogoslovija imala je i bogatu biblioteku. Školovani mladi ljudi, koji su ostajali u svom zavičaju, radili su kasnije kao narodni učitelji ili sveštenici. Izdržavanje te prosvetne institucije osigurao je jednim imanjem, kupljenim u Beogradu na Terazijama.
U centru Beograda se nalazi njegova zadužbina – Igumanovljeva ili Igumanova palata. Iako je prvi naziv gramatički ispravniji, drugi je učestaliji i pod njim je ova zgrada zavedena kao spomenik kulture. Sagrađena je 1938. godine prema projektu dvojice arhitekata braće Krstić (Petra i Branka). Igumanova zadužbina donosila je redovne prihode i tako je finansirala školu u Prizrenu.
Kako je „obezglavljena“ Igumanova palata
Na vrhu Igumanove palate prvobitno se nalazila skulptura Sime Igumanova sa siročićima, rad vajara Lojze Dolinara.
Bio je to „prvi grupni vajarski rad u našoj zemlji“, a skulptura je montirana krajem januara 1939. godine. Grupa je predstavljala zaveštača sa „rano preminulim sinom i južnosrbijanskom omladinom, čiji je veliki dobrotvor“. Ova tri i po metra visoka bronzana grupa uklonjena je nakon Drugog svetskog rata. I to čekićima.
Sedamdeset godina od uklanjanja skulpture, zalaganjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, dana 22. aprila 2021. godine ona je vraćena.
Povratak sjaja
Zavod za zaštitu spomenika kulture 2004. godine je uradio projekat restauracije fasada. Njime je predviđeno vraćanje skulpture „Sima Igumanov sa siročićima“ na Igumanovu palatu na Terazijama. Kako su originalni ostaci skulpture bili u jako lošem stanju, služba zaštite je dugogodišnjim i posvećenim istraživanjem prikupila istorijske fotografije koje su poslužile kao model za rekonstrukciju originalne skulpturalne kompozicije. Rad na obnovi skulpture je trajao prethodne tri godine, rekonstrukciju je uradio akademski vajar Zoran Kuzmanović.
(Autor fotografije Igumanove palate korišćene za naslovnu fotografiju – Wikipedia.com/Bebauautu)
Nema komentara