Pred kraj 19. veka u Užicu je rođena devojčica Marija. Nemirna devojčica doselila se sa porodicom u Beograd kad je imala 14 godina. I tad, te 1896. godine počelo je stvaranje žene koja je postala brend. Maga Magazinović ostaće upamćena u našoj istoriji kao žena kojoj su zavideli svi. I Srbi i Srpkinje i mnogi muškarci i žene van granica naše zemlje. Jer, ona je bila ta koja nas je povela u moderni 20. vek. Kreativnost, integritet, intelekt… uložila je sve što je mogla kako bi postala pionirka skoro svega novog u Srbiji.
Maga Magazinović je bila prva u svemu
Kada bi neko pokušao da definiše čime se bavila Maga Magazinović našao bi se u priličnom problemu. Nije lako definisati ženu koja je imala toliko interesovanja. Radila je kao bibliotekarka, nastavnica, novinarka, koreografkinja…
Studirala je hemiju i fiziku, ali je diplomirala na Filozofskom fakultetu. Usput je upisala i Pravni, sa velikim ciljem. Postala je njegova prva studentkinja i tako otvorila vrata ovog fakulteta za ostale dame. Napustila je studije prava kad je shvatila da je ostvarila svoju misiju i važan korak u borbi za prava žena.
Bila je i prva zaposlena žena, najpre u Narodnoj biblioteci, a potom i u redakciji Politike. Tamo je pisala najviše za rubriku Ženski svet, prevodeći vesti o aktuelnostima iz Evrope. Uz Desu Glišić i Milicu Jakovljević Mir-Jam, Maga Magazinović našla se kao jedna od tri žene među sto najznačajnijih srpskih novinara (Monografija „Dva veka srpskog novinarstva (1791-1991)“.
Prevodila je mnogo i za Narodno pozorište u kom je praktično odrasla. Njen otac je bio krojač u pozorištu pa je Maga gledajući brojne predstave sa treće galerije zavolela ples i glumu.
Ples koji je promenio sve
Dve godine kasnije, Maga je otputovala u Minhen da doktorira, ali je život odveo na sasvim drugu stranu. Pravo na razne kurseve glume i plesa, poput baletske škole slavne Isidore Dankan. U školi kod Maksa Rajnharta upoznaje ljubav svog života, Nemca Gerharda Gezemana.
Maga je imala 25 godina kada je u Beograd kročila gola noga Mod Alen. Kanadska plesačica poznata po gotovo erotskim plesovima održala je nastup u patrijarhalnom Beogradu. To veče je uticalo na sve… Maga Magazinović je bila začarana igrom koja joj je promenila i život i karijeru.
Student slavistike, književni kritičar, postao je ljubitelj Bore Stankovića i, zbog Mage, pravoslavac. Idilu njihovog braka poremetio je užas Prvog svetskog rata. Magi umire majka, ginu joj braća, a ona se seli za Kragujevac gde radi kao bolničarka. Tamo joj umire i sin Harald-Rajko, dok se Gerhard sa srpskom vojskom povlači preko Albanije. U Lucernu, gde se Gerhard lečio, rodila je ćerku Rajnu 1917. godine. Uz sve muke koje su je morile, Maga nije zaboravila na otadžbinu. Odande je za potrebe srpske vlade na Krfu napisala veliki izveštaj o prilikama u okupiranoj Srbiji.
Maga Magazinović i Gerhard Gezeman razveli su se zbog njegovog neverstva i umetnica se više nije udavala. Od tada se posvećuje profesionalnom životu, ali ne zaboravlja svoju ljubav.
Trideset godina nakon razvoda Gerhardov sin iz drugog braka slušao je Magu i Gezemana kako razgovaraju. Tada je začuđeno pitao oca: „Zašto ste se vas dvoje razveli kada imate toliko toga jedno drugom da kažete?“
Gimnastika, folklor i balet
Sa još jednom hrabrom ženom, Zorom Pricom, a uz podršku Jaše Prodanovića, Maga Magazinović osnovala je „Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i žive jezike“. Ovo kultno mesto postojalo je čitavih 35 godina i iznedrilo je mnoštvo plesačica.
Nemirni duh nije dozvolio Magi da se ne usavršava još više, pa je nastavila da prati teorijski razvoj u oblasti plesa i pedagogije. Paralelno sa tim, osmislila je brojne koreografija, a postavljala je i balete nadahnute heroinama narodne poezije.
Nakon Drugog svetskog rata radila je u društvu „Abrašević“, vodeći folklornu sekciju i predavala je u baletskoj školi folklor, ritmiku i istoriju igre.
Marija Maga Magazinović preminula je 8. februara 1968. godine u Beogradu u 86. godini.
Naslovna fotografija: Wikipedia.com/BuhaM
Jedna je Maga!
Malo je se sećamo spram toga kakva je carica bila!
<3