Loading...

EVGENIJA I NIKOLA KIKI: Ljudi koje moramo da pamtimo i slavimo

Evgenija i Nikola Kiki

Evgenija N. Naumović – Kiki rođena je u Kruševu 1853, a preminula je 80 godina kasnije. Njen otac Nikola Naumović-Boci ubrzo se preselio u Beograd, gde je otvorio bakalsku radnju na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra, na takozvanom Zereku.

Evgenija je završila pet razreda osnovne škole a potom je, kako su običaji nalagali, završila i prestižni “Zavod gospođe Savke za izučavanje ženskog rada”. Sama je naučila nemački i francuski jezik i bila je zadužena za celokupnu prepisku muževljeve kompanije.

Evgenija i Nikola Kiki – veliki dobrotvori Beograda

Porodična kuća Evgenije i Nikole D. Kikija za kojeg se udala 1870. godine sazidana je na mestu kuće Evgenijinog oca. Moderna, luskuzna, otmena i skupa kuća u ulici Kralja Petra imala je ukrasnu kapiju sa njihovim imenom i dvorišnu ogradu od kovanog gvožđa. Preko stepeništa je sa gvozdenih lukova visila ukrasna loza, a u dvorištu su stajale dve smokve. One rađaju i danas i u toj bašti nalazi se popularni istoimeni kafe-restoran.

Jedan deo kuće je nacionalizovan, a drugi, igrom slučaja, nasleđuje već četvrta generacija potomaka – po ženskoj liniji.

Evgenija je bila dobra majka svojoj deci Petru i Sofiji koji su, nažalost, vrlo mladi umrli od tuberkuloze. Svom suprugu bila je dobra žena i dobar poslovni saradnik. O tome najbolje govori citat iz njegovog testamenta objavljen na Internet stranici Cincari.org:

“Za jedinog naslednika celokupne moje imovine određujem svoju ženu Evgeniju s kojom sam u ljubavi proveo pedeset godina i koja je kao dobra domaćica upravljala kućevnim redom, pametnim savetima, za koje smo i postigli ovo današnje stanje tako da se ona jedina ima smatrati kao naslednik moje imovine celokupne, sem one koje sam u vidu legata ostavio bilo rodbini bilo raznim fondovima, koji se imaju posle njene smrti udejstvovati. Ednom rečju, ona je naslednica celokupne moje pokretne imovine u koju spadaju … ostalo moje nepokretno imanje ima ona uživati do smrti a posle njene smrti ili za života, ako ona hoće, može legate u celosti ili u pojedinostima isporučiti.”

Podrška mladim trgovcima

– Evgenija je vodila kućnu ekonomiju ishrane i stanovanja za porodicu, šegrte i kalfe Nikoline kompanije kao i ortačkih radnji – priseća se dr Ljiljana Krstić, njena praunuka na istom sajtu.

Posle smrti supruga Nikole koji je preminuo pred sam kraj Prvog svetskog rata, Evgenija preuzima poslove i vrlo iskusno koristi nasleđe i pamet. Dok je većina trgovaca nastavila da radi na isti način, ona je sve poslove likvidirala i novac uložila u nekretnine. Tako je uvećala imetak, a uz to je nastavila da se bavi dobrotvornim radom.

Dobar deo imovine Evgenija je poklonila i ostavila u amanet. Porodica je nasledila dva placa sa zgradama, a sva ostala imovina (pokretna i nepokretna) trebalo je da se proda. Dobijeni novac i ostalu postojeću imovinu po želji bračnog para Kiki nasledila je Beogradska trgovačka omladina koja je imala obavezu da podigne i održava dve zadužbine.

Evgenija i Nikola Kiki
Foto: Google StreetView Printscreen

Tako je na placu u Hilandarskoj br. 1, na uglu sa Cetinjskom, podignuta “Palata Kiki”, posvećena Evgenijinim roditeljima. Na pročelju zgrade piše “Nikoli i Mariji Naumović zahvalna kćerka Evgenija N. Naumović – Kiki”, a u zgradi je smeštena Trgovačka škola.

Nestali Predićevi portreti

Druga zadužbina nalazi se u Zvečanskoj ulici. Prema Nikolinom amanetu to je bila “Bolnica Nikole i Evgenije Kiki za postradale i siromašne trgovce”, a danas je to Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. U ulaznoj auli nalaze se njihove biste. Tu su bili i njihovi portreti koje je baš za ovu bolnicu naslikao Uroš Predić ali su oni, po rečima Evgenijine praunuke, “nestali”.

Evgenija i Nikola Kiki
Foto: Google StreetView Printscreen

Beogradskoj trgovačkoj omladini zaveštana je i zgrada na uglu ulica Knez Mihailove i Kralja Petra u kojoj se danas nalaze čuveni restoran “Snežana” i nemački kulturni centar.

Bračni par Kiki ostavio je dubok trag u životu naše prestonice i zbog toga treba da ih se sećamo s ponosom, ljubavlju i poštovanjem.

Možda vam se svidi

Nema komentara