Loading...

DRAGINJA I MITA RUŽIĆ: Oni su bili GAGA i MILENA 19. veka

Bili jednom jedni glumci… Dragan i Milena. Upoznali su se na snimanju jednog filma, a venčali se tokom snimanja drugog. Gaga Nikolić i Milena Dravić bili su u braku 44 godine, a njihova ljubav ulepšala je 20. i 21. vek. Međutim, nisu Dragan i Milena prva velika glumačka ljubav u Srbiji. Pre njih postojali su Draginja i Mita Ružić.

Dimitrije Mita Ružić rođen je u Banatu, u selu Srpski Čanad, današnjoj Rumuniji. Tamo je završio osnovnu školu i to na dva jezika – srpskom i nemačkom. Za dalje školovanje, međutim, nije bilo novca. Zato se Mita bavio trgovinom u rodnom selu. Onda je nemačka pozorišta trupa Karla Buša gostovala u Čanadu i Mita je statirao na njihovim predstavama. Desilo se neizbežno – mladić se zaljubio u pozornicu i rešio da život posveti sceni. Bušova trupa nastavila je svoju turneju, a Mita je sa još trojicom prijatelja osnovao srpsku Diletantsku pozorišnu družinu. Imao je Dimitrije samo 19 godina kada je 19. maja 1860. godine izašao na scenu tumačeći Ivana u komadu „Ajduci“ Jovana Sterije Popovića.

I, baš kao i Gaga Nikolić stotinak godina kasnije, Mita je vrlo brzo na sceni osetio i ljubav koja je bila jača i od one prema pozorištu. Njegovoj trupi pridružila se Draginja, lepa protina kći, jedna od sedmoro dece sveštenika Luke Popovića iz Vranjeva – današnjeg Novog Bečeja. Prva je povukla nogu i otišla od kuće da se posveti glumi, a za njom su to učinila i njena braća i sestre.

Pop-Lukina umetnička dinastija

Porodica sveštenika Luke Popovića i njegove žene Milice srpskom pozorištu darovala je sedam slavnih imena. Svih pet ćerki i dvojica sinova posvetili su živote umetnosti – Ljubica Kolarović, Katica Popović, Draginja Ružić, Jelisaveta – Jeca Dobrinović, Sofija Vujić, Laza i Paja Popović. Njima su se pridružili zetovi i snaja, među kojima su Dimitrije Kolarović, Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović i Lazina žena Marija Adelshajm-Popović.

Pop-Lukina umetnička dinastija bila je tolika da je jedno vreme činila skoro polovinu ansambla Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Čak su i unuci čuvenog sveštenika nastavili glumačku tradiciju – Zorka Todosić (prva Koštana), Emilija Popović (jedna od prvih srpskih filmskih glumica), Milka Marković (prva rediteljka kod nas) i Luka Popović (osnivač srpskog pozorišta za iseljenike u Americi).

Milkin sin, Dimitrije – Mitica Marković, poslednji je izdanak umetničke dinastije. Praunuk popa Luke bio je odličan karakterni glumac, ali i operski pevač vrlo prijatnog glasa.

Kako je nastalo Srpsko narodno pozorište?

Kad im je posle brojnih nesporazuma dozlogrdilo da putuju sa Diletantskom družinom, Dimitrije je sa još osmoro glumaca podneo molbu Srpskoj čitaonici u Novom Sadu „da ih primi pod svoj nadzor“. Tako je 16. jula 1861. godine doneta odluka o osnivanju Srpskog narodnog pozorišta. Posle samo nedelju dana – 23. jula, odigrao je prvu ulogu, učitelja Cvetka Zavišića u komadu „Muški metod i ženska majstorija“ Lajoša Kevera.

U februaru 1862. godine u fruškogorskom manastiru Krušedol venčali su se Dimitrije i Draginja.

Nedugo posle toga došlo je do sukoba između Laze Telečkog i Dimitrija Kolarovića, a Mita i Draginja stali su na stranu njenog zeta. Napustili su Novi Sad i zajedno sa Kolarovićima i Draginjinom sestrom Sofijom Vujić otišli su u Zemaljsko narodno kazalište u Zagrebu. Mita Ružić tamo se oprobao i kao prevodilac, prevevši Šilerovo delo „Spletka i ljubav“.

U SNP vratili su se 1865. godine, da bi tri godine kasnije otišli na studijsko putovanje u Beč. Tamo je Mita postao glumac romantičarskog pravca, po ugledu na velikane evropske glume. Potom je godinu dana proveo u Beogradu, da bi se avgusta 1873. definitivno vratio u Novi Sad, a sa sobom je doveo i velikog Peru Dobrinovića.

I tako je iz dana u dan Mita Ružić neprekidno napredovao. Stekao je popularnost koju, kako kažu, nijedan srpski glumac ni pre ni kasnije nije mogao da dostigne. Jubilej za 25 godina umetničkog rada proslavio je ulogom Gerika u „Doktoru Robinu“ Žila Premareja, a 50-godišnjicu je obeležio kao Đurađ Branković u istoimenom komadu Karolja Obernjika. Ta predstava u štampi je bila predstavljena kao nacionalna svečanost jer je cela Srbija slavila maestra koji je odigrao oko 500 uloga.

Mita Ružić kao Kralj Lir Vilijama Šekspira, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, oko 1899. (Atelje Samuela Singera, Sombor); Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Draginja Ružić – oko crno i lice milokrvno

I dok je Dimitrije razvijao svoju romantičarsku glumu, Draginja se odlično izražavala i u komičnom fahu. Bila je izvanredno nadarena, lepa i odlična pevačica, a njena ambicija i brižljiv rad doveli su do toga da je svrstavaju u umetnicu najvišeg evropskog nivoa.

Iste večeri kada je Mita igrao Gerika, svoju 25-godišnjicu umetničkog rada proslavila je i Draginja. Odigrala je Gernerovu monodramu „Mila“, u preradi Koste Trifkovića, a to je bio jedini jubilej koji je obeležila. Tom prilikom je na scenu stigao srebrni lovorov venac, poklon crnogorskog knjaza Nikole Petrovića Njegoša.

Prilikom tog jubileja, pesnik Stevan Vladislav Kaćanski napisao je svoju najbolju ljubavnu pesmu. Mnogi kažu da je „Stari Bard“ bio zaljubljen u slavnu glumicu i da iz stihova izbija njegov zanos.

„Oh, ta sklopi oko crno,

pokri lice milokrvno,

sakri tvoju belu grud!

Ta ako ih lud primeti,

lud će da se opameti

a pametan — staće lud.

Zato skrivaj rujno lice,

bež’, lepoto, bež’ mi s puta

Duša mi je zmija ljuta,

zmaj ognjeni moje srce —

pa se bojim, čedo moje,

izešće te ovo dvoje!“

Neočekivan odlazak sa scene

Povukla se sa scene sasvim neočekivano, trinaest sezona kasnije – 1898. godine. Bilo je to veliko iznenađenje za ljubitelje i poznavaoce pozorišta, jer su svi verovali da je Draginja u punoj umetničkoj snazi. Njena poslednja uloga bila je u Šilerovom komadu „Spletke i ljubavi“. Nikada se ni za jednim glumcem u istoriji našeg pozorišta nije toliko patilo. Za vreme svoje 38-godišnje karijere odigrala je oko 350 uloga, koje je nadanula istinitošću, oživeći i najsitnije detalje.

Ponosno, ali tužno, Draginja je mladim kolegama poručila: „Sećajte se u svom radu one koja je krčila i raskrčila trnoviti put i utrla stazu na kojoj ćete bez mene produžiti rad vaš tako koristan za narodnu prosvetu“.

Draginja Ružić u kostimu pukovnika u predstavi „Pukovnik od 18 godina“, Žozefa Melvila (Atelje Nikolasa Štokmana – Beč, filijala Pančevo, 1882); Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Za života je Draginja Ružić odlikovana Srebrnim lovorovim vencem, koji je dodeljivalo Društvo za Srpsko narodno pozorište. Draginjin venac danas je deo zbirke od 13 ovakvih venaca koju poseduje Pozorišni muzej Vojvodine.

Mita Ružić – upravnik Srpskog narodnog pozorišta

Za zamenika upravnika imenovan je još 1875. godine jer tadašnji „upravitelj“ Antonije Hadžić nije mogao stalno da putuje sa glumcima na gostovanja. Upravnik je postao 1879. godine i sve do 1903. nalazio se na čelu Srpskog narodnog pozorišta. Kažu da je bio autoritativan i savestan, ali izuzetno korektan – i kao takav je i upisao svoje ime u najveće umetnike u istoriji srpskog pozorišta.

Kako bi mu se odalo priznanje za savestan i marljiv rad na položaju upravnika SNP, Mita Ružić je istog dana izabran za počasnog upravnika Srpske narodne pozorišne družine i počasnog člana Društva za srpsko narodno pozorište. Srpska vlada odlikovala ga je Ordenom Svetog Save V i III stepena za izvanredne zasluge, a crnogorska Danilovim ordenom IV i III reda.

U znak sećanja na ovog velikog umetnika, njegovim imenom nazvane su ulice u Novom Sadu i Beogradu.

Draginja i Mita Ružić – ljubav jača od pozorišnog aplauza

Sve do naših Gage i Milene srpsko glumište ne pamti tako snažnu ljubav poput Mitine i Draginjine. Njihov brak bio je izuzetno skladan, a Mita je pop-Lukinu mnogobrojnu porodicu prihvatio kao svoju.

Nažalost, velikan srpskog glumišta nadživeo je svoju ljubav čitavih sedam godina. Njenu je smrt tragično doživeo „i do kraja života neutešno patio“.

Draginja Ružić preminula je 1905. godine u Vukovaru, a Dimitrije 1912. u Vršcu, za vreme gostovanja.

Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu, a u njegovu kosturnicu kasnije su preneti i Draginjini posmrtni ostaci. Tu je sahranjena i Milka Marković, ćerka Draginjine najmlađe sestre Sofije. Njihov nadgrobni spomenik 1999. godine proglašen je za spomenik kulture.

Naslovna fotografija: Wikipedia / Litografskom tehnikom reprodukovani dvojni portret Draginje i Dimitrije Ružića, 1886. (Časopis „Pozorište“)

Možda vam se svidi

Nema komentara