„KLINCI PLANINCI“: Hrabriše malim koracima čine velika dela za Srbiju

Klinci Planinci vode vaše mališane u prirodu i uče ih da žive u njoj i sa njom.

Danas se mališani u pelenama savršeno snalaze sa tačskrinovima, tačpedovima, jutjubom i igricama, dani su im ispunjeni gledanjem bizarnih i ne-baš-lepih crtanih filmova. Prava je retkost pronaći decu koja nisu toliki zaljubljenici u tehniku, već mnogo više vole da borave u prirodi. Zato je i kontakt sa članovima omladinske sekcije Planinarskog kluba „Radnički“ iz Beograda divno zrno nade. Otkrili su nam da postoje ljudi koji najmlađe podstiču na to da žive kvalitetnije i da upoznaju sami sebe. Sekcija je prigodno nazvana – „Klinci Planinci„, a postoji već devet godina, otkada su se deca iz Kluba popela na Avalu. To je bio prvi uspon koji je naznačio još stotine mnogih koji su izveli tokom narednih godina.

Foto: PK Radnički – Klinci Planinci

Ova deca ne jurcaju na planine samo da bi osvojili vrh i dokazali šta sve mogu. Oni usput uče o prirodi, o Srbiji, o njenoj istoriji i pomažu joj da nam što duže traje. Neretko bez ikakvog podsticaja mentora sakupljaju smeće koje nemarni ljudi ostavljaju za sobom u prirodi. „Mi moramo da očistimo ovu našu Srbiju„, rečenica je koju ćete često čuti iz usta najmlađih planinara naše zemlje.

Od prvih planinarskih koraka prati ih njihova mentorka, vaspitačica Jagoda Noveski. Posvetila je život tome da generacije klinaca izvodi na pravi put. Na stazu zdravlja, stazu znanja, ljubavi i drugarstva.

– Na planini se stvaraju prava prijateljstva. Tu vidite na koga zaista možete da računate. Na planini će vam se kao najbolji prijatelj pokazati neko koga poznajete možda samo sat vremena. Ta osoba će vam možda pomoći da pređete neku prepreku ili vam pomoći ako vam, ne daj Bože, nije dobro – kaže za „Oseti Srbiju“ Mihailo Lazić, predsednik PK „Radnički“.

Foto: PK Radnički

Za njih je Srbija svetinja

Sa mentorkom Jagodom na izlete i planinarske akcije idu i drugi stariji članovi Kluba. Uz njihovu pomoć Klinci Planinci uče i upoznaju svoju zemlju. Vodiči se trude da klince što bolje nauče kako da se ponašaju u planini i da sačuvaju prirodu. Međutim, uče ih mnogo i o istoriji i tradiciji našeg naroda.

Klinci Planinci nedavno su se vratili sa pohoda na Kajmakčalan. Tamo su učestvovali u akciji „100 dece za 100 godina“, povodom stogodišnjice proboja Solunskog fronta.

– Tokom četiri dana deca su imala brojne radionice iz istorije i botanike. Pešačili sa grčke na makedonsku stranu planine. Osmatrali grebene i gudure na kojima se naša vojska danonoćno borila. Mislim da će se vraćati Kajmakčalanu, jer to izvire iz osećanja, saznanja, vere i poštovanja – reči su njihovog mentora Jagode Noveski.

Prethodna

1od3

Sledeća

Klinci Planinci nižu uspehe

Da su se Klinci potpuno „primili“ na planinarenje dokaz su i priznanja koja su im uručena u februaru 2018. godine. Njih petoro je dobilo nagrade i juniorske sertifikate.

– Ivan, Marko, Maja, Nađa i Vanja dobili su značajna priznanja. Kategorizovani su kao sportisti 1. juniorskog ranga (tehnička disciplina: visokogorstvo), a to znači da su se njih petoro, prvi put u istoriji Kluba, u određenom vremenskom periodu popeli na neke baš visoke vrhove. Najznačajniji ostvareni rezultat je jedan vrh u Austriji, visok 3066 metara, ali Klinci su se peli i na najviše vrhove Bugarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i svi su viši od 2000 metara – pohvalila se Jagoda.

Foto: PK Radnički – Klinci Planinci

Jula ove godine mala Nađa Milovanović (10) postala je najmlađi planinar koji se ikada popeo na vrh Očnjak (2185m) na Prokletijama, u okviru Tradicionalnog planinarskog tabora na ovoj planini.

Radnički – klub sa tradicijom za poštovanje

Sam Klub u okviru kojeg se nalazi ova divna družina hrabrih malih planinara po mnogo čemu je važan za sportsku istoriju Srbije.

Naime, kako su nam otkrili u Klubu, oni sledeće godine proslavljaju 70 godina postojanja, a za tih sedam decenija i te kako su uticali na razvoj ovog sporta na našim prostorima. Izveli su mnoge prvenstvene uspone, član njihovog Kluba Zvonimir Blažina bio je prvi alpinistički instruktor saveznog ranga, jedni su od osnivača Gorske službe spasavanja, a crvena zastava „Radničkog“ vijorila se na brojnim visokim vrhovima širom sveta – Mon Blanu, Materhornu, Uaskaranu, Elbrusu, Užbi, Akonkagvi, Pamiru, Ojos de Saladu, Pik Lenjinu…

Važe za jezgro najboljih alpinista i gorskih spasilaca, nižu neverovatne uspehe, ali nešto im je, kako kažu, mnogo važnije od svih rezultata i postignutih visina.

– Mi smo mali Klub. Prošle godine smo upisali oko tri stotine članova, ali smo oduvek poznati kao porodični Klub. To ne znači da u naše društvo ne primamo nikoga ko nije rodbinski povezan sa nama, naprotiv. Svakog novog člana primamo u Klub baš kao da je oduvek i bio jedan od nas. Uostalom, to je dovelo do toga da se u planini i u našem Klubu sklopi i mnogo brakova pa sad svako malo učlanjujemo i bebe-planinare, decu naših starijih članova – ponosan je predsednik ovog Planinarskog kluba.