U Novi Sad može se stići sa svih strana sveta. Svakom čoveku na ovoj planeti omogućeno je da dospe do najvećeg vojvođanskog grada čim mu se to prohte.
Možete do njega doći drumom – bilo da vozite kombi, kamion, bicikl, automobil, autobus, monocikl, trotinet ili da pešačite i stopirate… Samo pratite džadu i čak i da se izgubite negde svakako će naići neki ljubazni čovek da vas uputi u pravom smeru jer svi znaju gde je Novi Sad.
A kako i ne znali, kad je ovaj grad proglašen omladinskom prestonicom Evrope za nastupajuću 2019. godinu. A tek one tamo 2021. godine… I-haj, još više će ljudi znati gde je „srpska Atina“ koja će tada biti Evropska prestonica Kulture.
Foto: Oseti Srbiju
U Novi Sad možete uploviti Dunavom (koji je, što bi rekli u grupi Drum’n’Zez „kao more, samo što nije slan“). Bilo da dolazite luksuzno, na nekoj velikoj lađi ‘di sedite na palubi i pijete šardone dok vam panonski vetrovi razgiravaju kosu… ili da dolazite najobičnijim čamcem koji puhće sekući Dunav… Obale Novog Sada će vas dočekati sasvim lepo.
Možete čak i da sletite, recimo, padobranom, ako vam se tako nešto ćefne. Đipite iz „eroplana“ i bacite se pravo na ravnicu.
Ali najbolji mogući način da dospete u ovaj grad jeste – prugom!
Železnička stanica u Novom Sadu, foto: Wikipedia
Vozom u Novi Sad – kako drugačije?!
Voz može da vas dovoza do Novog Sada iz Beograda, ali i iz Sombora, Šida, Subotice, Bara, pa čak i Beča i Budimpešte. Stižete pravo na novosadsku železničku stanicu.
Inače, da znate, baš je ne-novosadski da je tako zovete, mnogo je šmekerskije da kažete „Ž-STANICA“ i to, po mogućstvu, bez zadrške, nego onako u zaletu… Onda osmatrajte poglede sagovornika – ko vas bude razumeo taj je zasigurno zaljubljenik u Novi Sad – dakle, dobar čovek.
Kad izađete sa Žstanice naletećete pravo na autobuse i taksije koji čekaju da vas razvezu na stotine strana. Preskočite ih.
Pravi put u Novi Sad je pred vama – idete kroz Bulevar Oslobođenja i razgledate kafiće, radnjice, kioske brze hrane i… pekare. Baš u toj ulici krije se, kažu, najbolji burek u Novom Sadu.
Ova ulica dovešće vas i do čarobne Futoške pijace. Šarenilo koje stvara vojvođanska ravnica buknuće pred vašim očima na tezgama. Na njemu će stajati natpisi kojima se prodavci utrkuju sa cenama, ali i kreativnim reklamama… znate već kako to ide, lubenica „slađa od tuđe žene“.
Sa pijace skrećete direktno u Jevrejsku ulicu gde prolazite pored čuvene Sinagoge, a „udarate“ pravo na Srpsko narodno pozorište i sam centar „srpske Atine“.
Kuda će vas odatle put dovesti – na vama je. Neke stvari je najbolje istražiti samostalno – srcem, okom i (što da ne) njuhom, kad namirišete neki fini riblji paprikaš ili sveže pečene štrudle.
Foto: Oseti Srbiju
Razglas je razlog
Ulicama ćete se i dalje kretati u ritmu voza – kreni stani kreni stani, pogledaj šta te okružuje, vidi šta je ovo, gle’ ono…
A u mislima će vam i dalje odzvanjati ono najvažnije – razlog zbog kog se u Novi Sad dolazi vozom: razglas.
Onaj sa kojeg šarmantni glas sa lalinskim akcentom najavljuje stanice koje vas približavaju Novom Sadu…
– Goluuuuubinci, Iiiinđija, Beeeška, Čooortanovci, Kaaaarlovački Vinogradi, Sreeemski Karlovci, Petrovaraaaadin…
Poslednja stanica – Novi Sad.
Normalno da je poslednja, svi putevi u nju vode, svi se u nju uvek vraćaju.
Da uživaju u miru i dobroti kojom odišu ulice Novog Sada.
Nema komentara