Srbin po nacionalnosti, poreklom iz Novog Bečeja, Ognjeslav Kostović Stepanović rođen je u Austriji 1851. godine. Školovao se u Mađarskoj, a kasnije se preselio u Rusiju. Pripadao je imućnoj srpskoj trgovačkoj porodici, a govorio je srpski, mađarski, nemački i francuski jezik. Rusi ga i danas smatraju „Kraljem pronalazača„.
Foto: Wikipedia
Ognjeslav i njegov brat bili su podizani u pravoslavnom duhu, a tri sestre u katoličkom jer im je majka bila te veroispovesti. Kostović je veoma držao do vere i tradicije i do kraja života je obeležavao krsnu slavu, što je Ruse čudilo jer za taj običaj nisu znali. Svakog Nikoljdana u njegovom domu okupljali su se brojni gosti, a među njima i Ognjeslavov najbliži prijatelj – slavni naučnik Mendeljejev.
Ognjeslav Kostović osmislio cepelin pre Cepelinovog Cepelina
Dok je živeo u Mađarskoj upravljao je očevim brodom za vuču šlepova sa žitom. Ploveći tako po lepom plavom Dunavu došao na ideju o čamcu-ribi koji bi nosio osmoro ljudi mogao da bude pod vodom čak 20 časova. Obratio se ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali nije imao uspeha. Nije želeo da im otkrije sve svoje zamisli i Rusija je prekinula pregovore.
Ognjeslav je onda na neko vreme digao ruke od vode i pozabavio se vazduhom.
Konstruisao je vazdušni brod, odnosno dirižabl „Rusija“ i to dve decenije pre nemačkog grofa Ferdinanda Cepelina.
Svi postojeći materijali mu nisu odgovarali, pa je 1879. godine Ognjeslav Kostović izumeo „arborit“. Prvi veštački, sintetički materijal bio je neka vrsta šper-ploče. U svojoj fabrici u Petrogradu srpski naučnik je pravio kofere, čamce, pontonske mostove, ali i delove za svoje izume.
Napravio je benzinski motor, na vodeno hlađenje i električno paljenje i kada mu je 1888. godine sasvim malo falilo da završi ovaj projekat, nestalo mu je novca. „Rusija“ je ostala u skladištu, a posle surovog nevremena i požara Kostovićev vazdušni brod pretrpeo je ozbiljnu štetu. Nadao se da će podići dirižabl u vazduh, ali Ministarstvo vojske Rusije odbilo je zahtev da otkupe njegov izum dugačak 60 i prečnika 12 metara… Iako je njegove zamisli ostvario slavni nemački grof, na više mesta se navodi da je Kostović pronalazač prvog vazdušnog broda.
Godine 1911. Ognjeslav Kostović je napravio prvi leteći čamac – hidroavion.
Benzinski motor, foto: Wikipedia
Blistavi pronalazač iz Novog Bečeja
Među mnogobrojnim pronalascima ovog naučnika nalazi se i aeronautička telegraf-emisiona stanica, kao i ideja o vazdušnom torpedu i uređaj za izvlačenje potonulih brodova, ali i više tipova gnjuračkih odela. Neki njegovi značajniji radovi bili su vezani za vojne potrebe, pa su ostali u tajnosti.
Ostaće upamćen kao naš prvi balonista – prvi Srbin koji je sam konstruisao balon i njime leteo.
Kada je 1916. godine preminuo u Petrogradu, novine su objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu sudbinu i naučni podvig„.
Sramota je koliko malo znamo o svojim velikanima . Hvala vam za ovu pricu !