Loading...

TANASKO RAJIĆ: Herojska smrt barjaktara ustaničke Srbije

Tanasko Rajić

Sveti Atanasije zimski tog 1754. leta Gospodnjeg bio je dan kada se rodio Atanasije Tanasko Rajić. Kod kuće i u selu zvali su ga Tanasko.

U selu Stragari podno Rudnika, družio se sa zemljakom Janićijem Đurićem. I jednog od svojih sinova oženio je Perunikom, Đurićevom mlađom sestrom. A Janićije je nešto kasnije postao sekretar vožda Karađorđa. Tanasko Rajić poznat je kao jedan od prvih koji se priključio Karađorđevom ustanku.

Tanasko Rajić – barjaktar ustaničke Srbije

Sa Karađorđem i drugim šumadijskim hajducima Tanasko je učestvovao u brojnim obračunima sa Turcima. U njegovom kraju je po svireposti bio poznat Turčin Sali-aga. Tanasko Rajić udružio se sa prijateljima u nameri da potuče Sali-agu. Bio je upućen na dogovaranje koja su vođena među istaknutim Srbima za podizanje ustanka.

Veče uoči Sretenja 1804. godine prispeo je Tanasko u Orašac zajedno sa Karađorđem, Stanojem Glavašem, Janićijem Đurićem i još šezdesesetak naoružanih Šumadinaca. Sutradan, na oraškom zboru birao se vođa, predvoditelj.

Pedesotogodišnji Tanasko povikao je uglas sa svojim Šumadincima: „Đorđija za vođu!

U Orašcu su ustanici razvili crveno-belu zastavu, pred kojom su poskidali kape, izatkanu i obojenu u Šumadiji. Karađorđe ju je predao krupnoj i brkatoj ljudini, Tanasku Rajiću, da bude barjaktar ustaničke Srbije. Po završenoj skupštini, s Karađorđem i Tanaskom Rajićem na čelu, ustanici su zapalili orašački han „u spomen Skupštine“, kako kaže Janićije Đurić.

Boj za Rudnik

Po izbijanju ustanka, Tanasko je otišao u rodno selo i tamo prikupljao i organizovao ljude za opsadu Rudnika. Bio je ogorčen na surovog Sali-agu i obećao je da će ga lično ubiti i tako spasti Rudnik zuluma. Ustanička vojska sa Tanaskom na čelu 2. marta 1804. opkolila je grad i zatražila predaju Sali-age. Turci su ovo odbili, pripremajući se za borbu, očekujući pomoć Kučuk-Alije iz Beograda. Tanasko Rajić naredio je napad. U međuvremenu Turcima su stigla pojačanja iz Čačka, pa se razvio jak boj. Tanasko Rajić je tada ranjen u ruku, Turci su bili poraženi, a njihovi konji i naoružanje zaplenjeni.

Neslaganje sa Karađorđem

Tanasko nije učestvovao u stvaranju prvih državnih vlasti. Sve vreme je ostao samo vojnik… i to veoma hrabar.

Kada su mu Šumadinci isporučili Sali-agu, Tanasko je isukao sablju pred klečećim Turčinom i rekao da će ispuniti svoje zaveštanje. Sali-aga je posečen.

U daljim Karađorđevim vojevanjima, Tanasko Rajić učestvuje protiv Alije Gušanca na Moravi kada je sa svojom vojskom utvrdio Crni vrh kod Jagodine i sačekao Gušanca. Gušanac je pobegao iz boja, a njegova vojska je razoružana. Pored Tanaska Rajića u ovom boju se istakao i Jovan Kursula.

Nakon ovih uspeha, dolazi do trvljenja između Tanaska i Karađorđa. Uzroci su bili političke prirode, jer ustanicima nije odgovarao Karađorđev centralizam.

Tanasko Rajić odlazi u svoje selo. Tu je ostao sve do 1813. godine. Kada je Srbija dopala teškoća, Tanasko je pružio Karađorđu ruku pomirenja i otišao u njegov štab u Jagodini, kako bi mu pomogao da brani Srbiju. Posle propasti ustanka, Tanasko Rajić se ponovo vratio u svoje selo gde je bio primoran da gleda tursku osvetu.

Tanasko Rajić
Spomenik u centru Stragara, foto: Wikipedia

Drugi srpski ustanak

Iako je tada već bio u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo u borbu. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Tanasko je krenuo da protera Turke iz Čačanske nahije.

Do presudnog boja je došlo na brdu Ljubiću, 6. juna 1815. godine. Turski zapovednik Imšir-paša krenuo je da razbije srpske položaje nedaleko od Čačka. Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, oko kilometar i po severno od Čačka, gde se Imšir-paša smestio.

Borba je počela u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku držali hrabro. Kapetan Tanasko Rajić je komandovao baterijom na obližnjem brdašcu. Vešto je rukovao topovima. Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su ga Turci opkolili.

Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije nijednog trenutka odvajao od svojih topova.

— Ja ovih topova ostaviti neću, znate kako smo ih svi želeli i za njima uzdisali! Ja hoću kod njih da umrem, pa posle moje smrti neka ih nosi komu drago!

Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na top i počeo da puca u Turke. Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade, prema rečima očevidaca.

Četiri i po decenije kasnije, za vreme svoje druge vladavine, knez Miloš je obilazio Srbiju. U Gornjem Milanovcu se sa svitom pripremao za put u Čačak. Jedan oficir ga, imajući u vidu kneževe pozne godine, upita da li će u kolima hteti da leži ili da sedi, kako bi ih na odgovarajući način pripremio. Knez Miloš je odgovorio, podsećajući ga na Tanaskovo herojstvo:

Neću ni ležati ni sedeti, nego ću stajati, jer sad prolazimo pored Ljubića…

Možda vam se svidi

Nema komentara