Bronzana muška figura sa sokolom u levoj i spuštenim mačem u desnoj ruci, već skoro jedan vek gleda u pravcu Austrije. Ili onoga što je ona nekada bila. Ponositog stava i strogog pogleda, obnaženi Pobednik od 1928. godine boravi na najvišem bedemu beogradske tvrđave.
Pobednik nije bio namenjen Kalemegdanu
Danas je nemoguće zamisliti Kalemegdan bez slavnog trijumfalnog spomenika. Međutim, beogradska tvrđava je Pobednikova „rezervna“ kuća.
Prvobitno je zamišljeno da na Trgu prestolonaslednika Aleksandra – današnjem Terazijskom platou – osvane monumentalna kamena fontana. Njen postament trebalo je da čine četiri lava na čijim leđima bi se nalazio ovalni bazen. Iz središta fontane trebalo je da se uzdigne petostepeni stub, kao simbol petovekovnog ropstva pod Turcima. Na njegovom vrhu previđeno je da stoji „Pobednik“ – vesnik trijumfalnih bitaka. Ceo taj spomenički kompleks trebalo je da se zove „Alegorija“, a plan je bio da ga napravi čuveni vajar Ivan Meštrović.
Već u oktobru 1913. godine Meštrović je počeo sa radom. Trealo je da napravi dvadeset bronzanih maski za obod oko bazena i pedeset bronzanih maski za stub.
U listu „Vreme“ iz 1927. godine napisano je da bazen treba da bude ukrašen reljefom ratnika na konjima u trku, te da na obodu treba da budu postavljene lavlje glave koje bi bacale vodu. Stub bi bio opasan bronzanim prstenovima sa maskama turskih glava, a svaka bi bacala mlaz vode u bazen…
Meštrović je, da bi sebi olakšao rad na fontani, preselio svoj atelje u Beograd. Radio je u suterenu Osnovne škole kod Saborne crkve. U kratkom vremenskom periodu bili su završeni i Pobednik i lavovske glave. One se danas nalaze na Terazijskoj česmi. Poslao ih je na livenje u Češku i otpočeo izradu reljefa kopljanika. Međutim, izbio je Prvi svetski rat.
Meštrović je austrijskim ultimatumom bio primoran da napusti Beograd. Završeni radovi su bili napušteni i za vreme okupacije sve je razoreno. Osim, naravno, Pobednika i lavovskih maski kojima je „život“ spasila Češka.
A onda smo se „postideli“…
Završio se Veliki rat, a ideja o fontani na Terazijama je preživela. Međutim, pošto nije bilo novca, plaćeno je samo livenje već gotovih figura. Pobednik i lavovske maske smešteni su u magacin vodovodnih cevi na Senjaku.
Od 1923. do 1927. godine Beogradska opština i Ivan Meštrović radili su na tome da se na Terazijama izradi spomenik. Počeli su pripremni radovi za kopanje temelja, a onda je izbio skandal.
Naime, beogradska javnost – a ponajviše dame – branila je da se Pobednik postavi na Terazijama. Nije bilo moralno postaviti tolikog nagog muškarca u sred grada. Tim povodom oglasio se i sam Meštrović.
Beogradska Opština tražila je od mene pristanak da postavi „Pobednika“ na Terazijama, privremeno. Ali kako znam da naše „privremeno“ traje često isuviše dugo, sporazumeo sam se sa beogradskim arhitektom Bajalovićem za solidniji postament na koji bi se figura imala postaviti. Opština je, kako sam čuo, počela da radi. Pa je prekinula posao. Šta ja imam da kažem? Ako misle da postave figuru na Terazijama, neka je postave. Ako su pronašli neko bolje mesto neka je postave tamo – iako ja ne znam zašto ne bi mogla stajati na Terazijama. Na kraju, može da ostane tamo gde je i dosad bila – u šupi. Što se mene tiče, ja bih najviše voleo da se nađu mogućnosti da izradim celu Česmu onako kako je zamišljena…
Ivan Meštrović, Gustav Krklec, Sa g. Jovanom Dučićem u Zagrebu kod Ivana Meštrovića, Politika
Polemike su trajale u nedogled, a nakon brojnih rasprava odlučeno je da se spomenik stavi negde izvan grada. Tako Pobednik dobija svoje mesto na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave. Istovremeno je uređeno Savsko šetalište, kao i Veliko stepenište na Kalemegdanu, a sve to se poklopilo se sa obeležavanjem godišnjice proboja Solunskog fronta. Tako je 7. oktobra 1928. godine svečano otvoren novi deo Savske aleje i otkriven je Pobednik.
Najupečatljiviji simbol Beograda je Herkul?
Jednostavnost postolja, kao i dobro odmerena visina, omogućila je da posetioci i prolaznici sagledaju spomenik u celini. Verovatno da bi se manje „zgražavali“ njegovom obnaženošću.
Ne, nije to bukvalno grčki junak Herkul. Samo smo pozajmili ideju o mitskom heroju koji će doveka personifikovati trijumf na najvišem bedemu Kalemegdana. Naga atletska muška figura postavljena je na visoki dorski stub. Pobednik u levoj ruci drži sivog sokola, drevni egipatski simbol nepobedivosti i nesputane slobode. U desnoj ruci je spušteni mač koji predstavlja mir, ali i spremnost da se reaguje na napad.
Spomenik i plato ispod njega dnevno poseti više od 5.000 turista. Pobednik je najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik.
Ipak, doveka će ostati dilema da li je namerno izabrano da se nagi muškarac mrkog pogleda postavi u pravcu tadašnje Austrije…
Znajući dokle dosežu srpski inat i vrcavost… sve je moguće.
Naslovna fotografija: Wikipedia/Неда Ковачевић
Nema komentara