RAŠKO KATIĆ: Volim celu Srbiju – u izvornom stanju!

Košarkaš i bivši reprezentativac Srbije Raško Katić posvetio se drugoligaškom klubu, borovnicama, prirodi i – Srbiji. Više puta je dokazao da voli i oseća Srbiju, a nama je otkrio nešto više o toj ljubavi. U danima zatvaranja i otvaranja usled pandemije koronavirusom pričali smo o svemu što nas je snašlo.

• Raško Katić je otišao u penziju – Raško Katić nije otišao u penziju, nego je potpisao za drugoligaški klub. Kako je došlo do takve odluke?

Vrlo lako, želeo sam da povučem crtu između svog profesionalnog bavljenja košarkom i poluprofesionalnog. Meni koliko god da zvuči dekliširano, košarka je donela dosta toga, Bogu hvala. Ne želim da ni u kom slučaju imam neprofesionalan odnos prema njoj, a za moje shvatanje, trening 4-5 puta nedeljno nije profesionalizam na kakav sam ja navikao. Otuda i odluka da ovako zvanično završim svoju profesionalnu karijeru.

• Za seniorsku reprezentaciju debitovali ste tek sa 32 godine i bili ste naš najstariji igrač na Eurobasketu te 2013. godine. Kakav je osećaj igrati za Srbiju? Kakvu poruku možete poslati mladim košarkašima koji iz dana u dan čekaju poziv selektora da brane boje svoje zemlje?

Postoji nešto što niko od nas ne sme da zaboravi – Gospoda, Porodicu i Otadžbinu. Ne interesuje me da li neko čita i razume na ovaj ili onaj način, istina je da je kroz reprezentaciju otvoren put i za biznis u sportu kojim se bavimo. Međutim, ako imate zdrav razum i zdrav stav, to je nešto što treba da dođe kao nusprodukt, nikako glavni motiv.

RAŠKO KATIĆ: Televizor je najveće zlo srpskog seljaka!

• Nenad Krstić proizvodi rakiju, Darko Miličić ponosi se plantažama jabuka… Vi ste se posvetili borovnicama, na imanju u blizini Kragujevca. Kakva je to veza između košarke i poljoprivrede? I kako se stvorila ideja da se bavite baš borovnicama?

Ne mogu da govorim u njihovo ime, ali – ako me pitate da li mi je drago… Da, i više od toga, svako ko želi i ko shvati gde je prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije ima moju punu podršku – ako ikome to išta znači. Nije lako na selu, posebno ako želite sami da gradite sebe, ali je lepo. Osećate korene, osećate i tugu i radost. Imanje sam kupio, ne nasledio, osećam stalno ogroman temelj koji je utkan u tu zemlju. Nadam se da će ljudi ugasiti televizore – najveće zlo srpskog seljaka, posle komunizma, naravno.

• Ko su Vaši uzori – u košarci i u životu?

Bogu hvala nikada nisam imao uzore – imao sam veru. Ne uvek, ali pretežno. Istina je da cenim dosta ljudi ali nažalost dosta njih je marginalizovano. Jedan od njih koji nije dovoljno ovenčan je gospodin Bora Dugić, moj Kragujevčanin. Dosta premudrih ljudi ima naša crkva, naši naučnici, profesori, doktori u raznim sferama…

• Koja bi petorka – sastavljena od svih Vaših saigrača tokom karijere, prema Vašem mišljenju, najbolje branila boje srpske zastave?

Ne želim da izbegnem pitanje, ali ne mogu ni odgovor da dam. Jako puno kvalitetnih igrača je prošlo i jako puno njih zaslužuje mesto u toj petorci. Jednostavno, košarka nije igra imena, već petorka najboljih koji su zajedno sa ostalih sedam na klupi najbolji. Oni nevezano za odnose u svlačionici dišu na terenu kao pet, a jedno.

„Život je težak,

na sreću – kratko traje!“

• Moramo da se osvrnemo i na situaciju u kojoj se nalazimo. Kako Vi provodite vreme u izolacijama koje nam se preporučuju zbog pandemije koronavirusa? Šta savetujete mladima?

Nisam dovoljno pametan da ikoga savetujem. Ono što ja radim jeste da odlazim svakodnevno u selo i tamo radim. Nikada nisam stajao na pruzi kada voz nailazi, tako da ne stojim ni sada, ali nisam ni bežao deset kilometara na zvuk lokomotive. Ponašam se instiktivno i zdravorazumski, a instikt mi govori da citiram jednog pametnog druga – život je težak, na sreću kratko traje. Mladima bih preporučio da ugase televizor i Internet u meri u kojoj je to moguće.

• Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji koje bi svako od nas trebalo da poseti kad se završi trenutna kriza i vanredno stanje. 

Lokal patriota sam, tako da pored svih lepota koje Srbija nudi (ali zaista, verujte mi da priroda nije identično zelena kod nas i u evropi – evropa je namerno malim slovom)… Šumadija je nešto što je izvor života nas Srba. Uzmite kartu Šumadije, tri puta bocnite i nema greške. Volim celu Srbiju, u izvornom stanju.

Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje teksta bez dozvole portala „Oseti Srbiju“. Pročitajte Uslove korišćenja.