Ako odlučite da ovo leto provedete u Srbiji i to na visokoj nadmorskoj visini i to na baš Staroj planini, ne smete da propustite da probate belmuž.
Tradicionalni specijalitet ovih krajeva možda ne zvuči primamljivo dok vas peče sunce i dopeca vas gradski asfalt, ali će vam i te kako prijati posle lepe planinaske šetnje.
Zašto se belmuž zove baš tako?
Postoji nekoliko predanja o nastanku naziva ovog specijaliteta. Najpoznatije je ono tumačenje koje kaže da je belmuž dobio ime po belom siru i po činjenici da su ovo jelo najčešće spremali muževi. Za neprekidno okretanje smese u velikim kazanima bila je potrebna snažna muška ruka.
Belmuž se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. A početkom avgusta u Svrljigu organizuje se manifestacija Belmužijada.
Sad vam je već jasno koliko je ovaj specijalitet fantastičan.
A kako se pravi belmuž?
Potrebno je da imate brašno i sir, jer su ta dva sastojka osnova ovog viševekovnog jela. Pravi se od mladog kravljeg ili ovčjeg sira i kukuruznog ili pšeničnog brašna. Međutim, bake sa Stare planine će vam reći da je najbolje da zamešate nekoliko različitih sireva i da ćete tek tad pojesti pravi belmuž. Sir ne bi trebalo da bude stariji od dva dana, a lepo je i da se zamešaju belo i kukuruzno brašno.
Belmuž se najbolje priprema u kazanu (može i u šerpi, ali je najukusniji kad se kuva na veliko). Sir se topi na laganoj vatri, uz neprestano mešanje, dok se ne rastopi. Onda se polako dodaje brašno.
Kad se po ivici suda izdvoji masnoća, a smesa bude kompaktna – specijalitet je gotov. Servira se topao i to najbolje uz hladno kiselo mleko.
Naslovna fotografija: Wikipedia/Milica Buha
Nema komentara