Iako nam Azija nije baš toliko blizu – bar ne onaj deo koji živi na pirinču, ova žitarica se mnogo jede u Srbiji. Jedemo pilav (samo ga danas zovemo rižoto), mešamo pirinač u fil za sarmu i punjene paprike… I, naravno, jedemo sutlijaš. Mlečni, kremasti, sočni desert mnogima je jedan od omiljenih – još od vrtića. Bilo da se jede klasičan – sa cimetom i suvim grožđem, ili u njega dodate drugo voće ili čokoladu, sutlijaš je brz i lak slatkiš. Ako volite sutlijaš, onda će vam pirinčara brzo postati omiljena slatka pita!
Naše bake su često pravile ovu pitu, znajući da će se unučad radovati. I radovali smo se, ali smo onda i zaboravili na nju. U redovne jelovnike ušle su nam neke strane poslastice. Pirinčara je čekala negde u zapećku, da je se setimo, zamotamo je i u njoj uživamo.
Podsetimo se kako se lako i brzo pravi slatka pita pirinčara.
Najpre 50g grožđica treba naliti rumom – da se napije i zasladi. Dok se grožđe „kupa“, treba skuvati pirinač. Dve šolje pirinča naliti u šerpi vodom tako da nivo vode bude viši od pirinča za dva prsta. Kad pirinač provri, temperaturu smanjiti na minimum i poklopiti – ali ne skroz, da ne bi kipelo. Kad pirinač nabubri i upije tečnost, dodati mu kašičicu cimeta i dve-tri kašike šećera, po želji.
Pomešati vodu i ulje pa ređati pitu. Pirinčara se pravi kao i sve druge slatke pite. Kore se ređaju i prskaju uljem i vodom, ali se posipa i kristal šećer – da bi pita bila slađa i krckavija.
E, sad, naravno – niko nam nikada ne brani da eksperimentišemo. Kao i sa sutlijašem… Pirinčara je podjednako lepa ako umesto cimeta stavite kakao, a umesto grožđica višnje ili komadiće čokolade.
Sve je stvar ukusa, bitno je samo da se pravi čuvena pirinčara!
Nema komentara