Loading...

CVIJETA ZUZORIĆ: Ko je bila fatalna Dubrovčanka čije ime nosi bastion beogradske kulture?

Svako ko se bar jednom prošetao Kalemegdanom i to onim Malim, zasigurno je ostao zadivljen narandžastom zgradom neobičnog oblika. Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ već 90 godina predstavlja značajan stub kulture Beograda.

A ko je bila Cvijeta Zuzorić?

Trojica braće – Milaš, Radivoj i Vlatko – spustili su se iz Hercegovine u Dubrovnik. Bio je to 15. vek, te je to tad još bila lepa Raguza. Postali su dubrovačka vlastela, otmena trgovačka porodica. Milaš i Radivoj otišli su u Smederevo, a Vlatko je ostao. Njegova čukununuka bila je Cvijeta Zuzorić. Preko majke, Marte Radoljević, bila je u rodu i sa pesnikom Dinkom Zlatarićem.

Cvijeta Zuzorić

Cvijeta Zuzorić – slika Marka Murata; foto: Wikipedia

Međutim, u vremena ona, Dubrovnik je, premda vazal Otomanskog carstva, bio više okrenut ka Italiji. Tako je u istoriji ostalo napisano i da je Cvijeta zapravo Flora Zuzori, od oca Frana i majke Marine Radalji. Kako god da je oslovljavaju, istorijski izvori svi govore jedno – bila je to neverovatna žena!

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂

Cvijeta je još bila dete kada se preselila sa roditeljima u Ankonu, italijanski trgovački grad. Tamo se školovala, a kao mlada je počela da živi kod sestre Nike Zuzorić. Želja njenog oca bila je da se uda i ona se tome povinovala. Sa mirazom od 40.000 ‘zlatnih dinara’ Cvijeta Zuzorić postala je supruga plemića i trgovca Bartolomea Pešonija. On je proglašen za firentinskog konzula u Dubrovniku i tako se Cvijeta vratila u rodni grad. Tamo se, zajedno sa mužem, bavila trgovinom – ali i, može se reći, sluđivanjem tamošnje javnosti.

„Cvet koji krepošću pali svet“

Lepa, mlada i raskošna, žena uglednog stranca, Cvijeta je u Dubrovnik unela veliku pometnju. Oduševljavala je svojom lepotom, za koju su govorili da je bila sasvim posebna. Ali i duhom i obrazovanjem. Bila je sigurna i slobodna, čestita, ali i dovoljno odvažna da se u društvu ne stidi plesa, muzike, igre, šala… Htela je da uči, htela je da se i njoj pripišu vrline koje su retko imali i muškarci tog doba… Bila je pesnikinja i slikarka i muza svakoga kome je pogled makar na sekund poleteo ka njenom liku.

Italijanski pesnik Čezare Simoneti opisao ju je ovim rečima: „cvet koji krepošću pali svet, nebo čistim plamenom razgara, ljupkošću pobeđuje narcise, kante, ruže, ljiljane, amarante i sa sobom nosi metaforu vrta“.

Priča se da je lepotom izazvala državni udar u Dubrovačkoj republici. I da je to, pored muževljevog bankrota, glavni razlog zašto je pobegla iz rodnog grada. Vratila se u Ankonu i tu preminula u 96. godini.

Za paviljon je zaslužan Nušić lično

Nekoliko vekova kasnije, 1922. godine u Beogradu, književnik i diplomata Branislav Nušić okupio je umetnike, pisce i beogradsku gospodu. Na sastanku im je predložio da osnuju udruženje za širenje umetnosti. On je odabrao i naziv – Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“. Jer, kako bi drugačije moglo da se zove nego po najintrigantnijoj muzi romantičnog Balkana.

Kako bi ovo Udruženje moglo dobro da obavlja svoje zadatke, bio im je potreban novac za gradnju Umetničkog paviljona. Trebalo im je mesto za izložbe, koncerte i književne večeri…

Branislav Nušić

Foto: Wikipedia

Hiljadu druga noć – eh, kakva su se tu imena našla…

Međuratni Beograd je voleo balove, te je književnik Rade Drainac osmislio da se tako zaradi. Naši su odlučili da na tematskim balovima sakupe preko potreban novac. U hotelu „Kasina“ 1923. godine organizovan je dobrotvorni bal „Hiljadu i druga noć“, a naziv mu je dao pisac Gvido Tartalja. Prostorije hotela bile su spektakularno dekorisane. A kako i ne bi – kad su u Odboru za dekoraciju radili Toma Rosandić, Petar Dobrović, Jovan Bijelić, Pera Palavičini i Sreten Stojanović. Pomagali su im Dušan Janković i Veljko Stanojević, Petar Dobrović, Ignjat Job, Miloš Josić, Živorad Nastasijević, Nikola Bešević, Miloš Golubović, Mihajlo Petrov i đaci Umetničke škole. Program za bal osmislili su zajedničkim snagama Nušić i Stanislav Vinaver.

Bal je počeo povorkom Šeherezade, glumci i muzičari učestvovali su pod vođstvom Stanislava Biničkog. Potom je izveden kratki balet „Sobareva metla“ Miloja Milojevića, a onda i varijetetski program. Publika se veoma zainteresovala za ovaj bal. Lože su bile rasprodate danima pre zakazanog datuma, pa je probijen zid i izgrađen tunel između „Kasine“ i hotela „Pariz“ da bi se dobio veći prostor.

Međutim, naši dragi umetnici nisu imali iskustva sa organizacijom. Iako je na bal došlo mnogo ljudi, rashod je bio veći od prihoda. Na ulazima nije bilo kontrole, mnogo je ljudi ušlo bez ulaznice, ali to nije sprečilo Udruženje da nastavi sa svojom misijom.

Usledili su balovi „Zlatni vek“ (posvećen Cvijeti Zuzorić, pesniku Dinku Zlatariću i Dubrovniku) i „Svadba u Skadarliji“ na kojoj je nevestu igrao Palavičini, a njenu rodbinu poznati članovi Udruženja. Bal „Umetnost kroz vekove“ predstavio je deset važnih umetnika – od stvaranja sveta do budućeg vremena. Na „Noći u Holivudu“ izvedene su pesme iz tada poznatih filmova, „Umetnički san“ je pričao o mladiću koji ocu pokazuje znamenitosti Beograda. „Umetnički maskenbal“ bio je pravi pravcati karneval.

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂

Novac sa ugledom podigao veličanstveno zdanje

Prilog za izgradnju Paviljona dali su i mnogi ugledni bogati Jugosloveni – Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević… Novac su dale i Narodna banka, Jadransko-podunavska banka i Viner Bankferajn.

Raspisan je konkurs za projekat i prvu nagradu osvojio je arhitekta Branislav Kojić. Beogradska opština odlučuje da Udruženju besplatno dodeli plac na Malom Kalemegdanu.

Kojićevo moderno, savremeno zdanje otvoreno je 23. decembra 1928. godine. Otvaranju su prisustvovali knez Pavle i kneginja Olga, patrijarh Dimitrije, kao i predstavnici Akademije, vlade, beogradske opštine, Univerziteta…

Paviljon „Cvijeta Zuzorić“ decenijama je dom važnim izložbama, koncertima i umetničkim manifestacijama. U njemu je govorio veliki pesnik Rabindranat Tagore, a književne večeri održali su i Isidora Sekulić, Veljko Petrović, Stanislav Vinaver, Milan Rakić, Ivo Vojnović, Miroslav Krleža… Izlagali su Beta Vukanović, Milena Pavlović Barili, Uroš Predić, Toma Rosandić, Petar Palavičini…

Od 1936. godine ispred paviljona se nalazi rad vajara Dragomira Arambašića – fontana „Buđenje“. Telo mlade žene prkosno je izloženo jutarnjim zracima sunca i sve nas decenijama poziva – da se probudimo i počnemo da upijamo umetnost Srbije koju i danas čuva Cvijetin paviljon.

Cvijeta Zuzorić

Foto: Wikipedia/PedjaNbg

Možda vam se svidi

Nema komentara