NARODNI MUZEJ: Vekovna borba za kuću u kojoj raste ljubav prema Srbiji

Težak je život našeg Narodnog muzeja i to svi moramo da znamo. Kada je osnovana prva zbirka, Muzej je posedovao samo 79 eksponata. Borbom fantastičnih ljudi – Čuvara – koje bismo danas nazivali direktorima, danas imamo 32 osnovne i studijske zbirke, odnosno – preko 400 hiljada muzejskih predmeta.

Foto: Oseti Srbiju

Nije bilo lako pronaći pravu „kuću“ za eksponate

Mnogi ni ne znaju koliko je selidbi preživeo Narodni muzej. Prva muzejska postavka priređena je 1864. godine. Tada je Muzej, koji je do tad pripadao Narodnoj biblioteci, dobio svoju zgradu. Prva „kuća“ Narodnog muzeja bilo je Kapetan-Mišino zdanje, u kojem se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu.

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂

Foto: Oseti Srbiju

Skoro 30 godina kasnije, Muzej se seli u današnji Filološki fakultet, gde ga posećuje slavni naučnik Nikola Tesla i donira značajna finansijska sredstva. Baš u toj zgradi Muzej dočekuje Prvi svetski rat. Ne postoji popis, ali se pretpostavlja da je u bombardovanju izgorelo 50 slika. Uništen je čuveni Kličevački idol i nestao je Arijadnin pehar.

Muzej se dalje seli u zakupljenu privatnu kuću u ulici Kneza Miloša, gde biva sve do 1935. godine.

Kralj Aleksandar je, posle preseljenja u dvor na Dedinju, ustupio Novi dvor Muzeju.

I baš tu počinje prava priča o razvoju modernog muzeja kom se divio ceo svet.

Knez Pavle i njegova vezanost za Narodni muzej

Godina 1935. veoma je značajna za istorijat Istorijsko-umetničkog muzeja kojem se tada pripaja Muzej savremene umetnosti (konak knjeginje Ljubice). Tako i tada formiran je Muzej kneza Pavla koji se smatra državnim, ali tek po nekim tačkama zakona. Knez Pavle Karađorđević postavlja za direktora novoosnovanog muzeja doktora istorije umetnosti Milana Kašanina. Dugogodišnji Pavlov prijatelj, izvanredni znalac umetnosti, ceo život je posvetio Muzeju koji je ubrzo postao jedna od najznamenitijih ustanova umetnosti na kulturnoj mapi sveta.

U zbirci kneza Pavla nalaze se El Greko, Rjepin, Mone, Van Gog, Gogen, Tuluz-Lotrek, Dega, Bonar, Šagal, Mondijan… Knez Pavle, koji je završio istoriju i istoriju umetnosti na Kembridžu, bio je veliki ljubitelj slikarstva. Još kao student imao je želju da postane upravnik muzeja i to je poverio i prijateljima kojima je pisao da njegova zemlja nema ni jednu umetničku galeriju, a da on već mnogo godina želi da otvori galeriju u Beogradu.

Foto: Oseti Srbiju

Tako je knez počeo da prikuplja slike za muzej o kojem je maštao. Srećan zbog osnivanja muzeja koji će proslavljati nacionalnu i evropsku baštinu, on je privatnu zbiku od dvestotinak slika velike važnosti darivao Muzeju.

Drugi svetski rat i Kašaninova borba

Osim toga što se borio da očuva „inventar“ Muzeja, Milan Kašanin trudio se i da održi privid „normalnih vremena“. Naime, Narodni muzej je sve vreme rata bio otvoren za posetioce. Dok se Kašaninova porodica sklanjala u Žarkovo, zbog bombardovanja, ovaj hrabri doktor nauka svakodnevno je išao na posao – peške.

Uprkos Kašaninovom trudu iz muzeja su odneta 33 umetnička dela – i to baš iz umetničke kolekcije kneza Pavla! Za neke eksponate se priča da su završili kod Nedićevaca, a postoje tvrdnje i da je nekoliko slika pronađeno u kabinetu Hermana Geringa, čuvenog naciste i “oca” Gestapa.

Muzej – prvi korak ka zaljubljivanju u Srbiju

Petnaest godina trajala je rekonstrukcija Narodnog muzeja. Dočekali smo Vidovdan 2018. godine i veličanstveno zdanje u centru Beograda napokon je širom otvorilo vrata znatiželjnim ljubiteljima umetnosti.

Na otvaranju Muzeja prikazan je video „Buđenje“ čiji je glavni protagonista baletski igrač Sergej Polunjin. Cilj „Buđenja“ je da se kulturno nasleđe Srbije i Narodni muzej predstave široj svetskoj publici.