GARDOŠ: Tvrđava i kula – najlepši ukrasi Zemuna

Šetnja po Zemunu u većini slučajeva završi se na Dunavskom keju. Onom na kom je sve nekako lagano i divno. Valovi miluju bedeme, labudovi plove tražeći hranu, a deca trčkaraju sa kesicama kokica… Na klupama su bake i deke… ili zaljubljeni parovi. A sve njih čuva veličanstveni, prelepi Gardoš.

Kad krenete uzvodno Dunavom, pa podignete pogled ka nebu, on će se neminovno zaustaviti na kuli koja stražari nad romantičnim Zemunom. Kulu je, sa Keja ili sa Kalemegdana, najlepše gledati noću – kad je uključena dekorativna rasveta. A pogled sa Kule, razume se, najbolji je danju, i to kad je vedro. Onda se pred vama prostre Beograd, kao na dlanu, spreman da vam se predstavi u najlepšem svetlu i da zauvek uđe u vaša srca.

A šta je zapravo Kula Gardoš?

U toku obeležavanja mađarske hiljadugodišnje državnosti, Kraljevina Ugarska podigla je na svojoj teritoriji sedam spomenika. Među njima su četiri Milenijumske kule, izgrađene na sve četiri strane sveta, u najudaljenijim gradovima kraljevstva.

Na najjužnijoj tački kraljevstva 1896. godine, podignuta je kula visoka 36 metara. Nalazi se i danas na uzvišenju Gardoš i, osim one u Mađarskoj, jedini je sačuvani spomenik koji je ostao na teritoriji drugih država koje su se u to doba nalazile pod ugarskom krunom.

Mađarske arhitekte projektovale su spomenik na kom su izmešani istorijski stilovi, a Kula je građena od kamena i opeke. Spomenik u vidu kule – vidikovca, nosio je državna obeležja – grb Ugarske Kraljevine i orla raširenih krila. On je bio na samom vrhu centralne kupole, okrenut ka Balkanu, sa rasponom krila od četiri metra. Stari su pričali da je čak i njegov pogled ka Beogradu bio preteći.

Gradnja Milenijumske kule na Gardošu završena je 5. avgusta 1896. godine. Svečano je otvorena 15 dana kasnije, a tog jutra je održano bogosluženje u svim zemunskim crkvama. Uređen je i mali park, sa kog se pružao pogled na Donji grad, Veliko ratno ostrvo i tada susednu Kraljevinu Srbiju. Početkom Prvog svetskog rata kompleks oko Milenijumskog spomenika je oštećen, jer su ga austrougarski vojnici koristili kao mitraljesko gnezdo.

Posle Velikog rata oštećenja su sanirana, ali nije se svima to dopalo. Postojali su periodi kada je Kula služila kao „umetnički atelje“, kao i oni kada je bila potpuno ruinirana. Ne zaboravljajući šta je Kula nekada predstavljala, mnogi su smatrali da spomenik davno nestalog carstva treba pustiti da propadne.

Međutim, Kula Gardoš postoji i danas, revitalizovana je i nalazi se pod zaštitom Zavoda za spomenike Republike Srbije.

Legende o Kuli

Iako je preminuo čak četiri i po veka pre nego što je sazidana Kula na Gardošu, ovaj spomenik mnogi u našem narodu nazivaju i Kulom Sibinjanin Janka.

Tajanstveni podrum

Mnoge misteriozne priče kruže o podrumu slavne Kule na Gardošu. Jedna od legendi kaže i da iz njega vodi tunel kojim se ispod Dunava može doći do Kalemegdana.

Hrabri vitez i borac protiv Turaka Sibinjanin Janko (Janoš Hunjadi), borio se protiv Osmanlija 1456. godine. Bio je na desnoj obali Dunava, na čelu hrišćanske vojske. Turci su uvezali lancima svoje brodove kod današnjeg restorana „Šaran“, da spreče dolazak ugarske pomoći sa severa. Međutim, hrabri Sibinjanin Janko uspeo je sa svojom vojskom da razbije blokadu. Porazio je Osmanlije i tako ostvario najveću pobedu hriščana u 15. veku.

Tri sedmice nakon bitke, dok je još trajalo pobedničko slavlje, u jednoj od kula u utvrđenju Gardoš Hunjadi je preminuo od posledica kuge.

A šta je tu bilo pre Kule?

Starosrpskoj imenici „grad“ Ugari su dodali „oš“, a vremenom je tako nastao Gardoš. Na toj uzvisini može da se prati život ljudi u ovim krajevima – još od neolita do danas. Pronađene su alatke od kostiju i kamena, keramičko posuđe, kao i ukrasi starčevske i vinčanske kulture.

U ranom srednjem veku (čak u 9. veku), prvi put se pominje Zemunska tvrđava. Bila je smeštena na današnjem Gardošu, a od tog utvrđenja danas je očuvana samo četvorougaona citadela u čijem je središtu podignuta Milenijumska kula. Približna dužina njenih stranica, sa kulama, iznosi oko 45 metara. U svakom od četiri temena citadele nalaze se ostaci velikih kružnih kula koje su bile okrenute ka stranama sveta.