KOLUBARSKA BITKA: Plan zbog kog su svi „zinuli od čuda“

Prošle su tačno 104 godine otkako je jedan čovek zbog jedne veličanstvene ratne pobede ušao u istoriju. Generali mu se dive, vojnici se čude, a Srbi ga slave i veličaju. Pre jednog veka i četiri godine, veliki vojvoda Živojin Mišić rešio je da povuče svoje trupe i da tako pobedi neprijatelja. Naša najznačajnija pobeda u Prvom svetskom ratu – Kolubarska bitka – okončana je protivofanzivom koju je slavio ceo svet.

Živojin Mišić

Pomoćnik načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika bio je vojvoda Živojin Mišić. Čovek rođen na Suvoboru, četrdeset godina je služio svojoj zemlji i hrabro je branio – najpre od Turaka, a potom i od Bugara, Austrougara i Nemaca.

Kolubarska bitka donela mu je čin vojvode. Vrhovni komandant Aleksandar Karađorđević rekao je tada vojvodi Putniku da je odao „najveće priznanje čoveku koji nije izgubio glavu u vreme kada je drugi već nisu imali„.

Ali do toga nije bilo lako doći…

Kada je u noći 14. novembra komandant Prve armije general Petar Bojović teško ranjen, Mišić je poslat da preuzme komandu. Tako se slavni general vratio da brani svoju zapadnu Srbiju od žestokog neprijatelja. Bio je svetski čovek, ali mu je srce ostalo na brežuljcima koji okružuju Valjevo – tako je govorio veliki Arčibald Rajs. I baš zato je za Mišića Kolubarska bitka bila odsudna.

– Idite da prihvatite Prvu armiju. Bojović je teško bolestan i ranjen… Trenuci su vrlo kritični. Zaustavite ovo osipanje naše vojske. Vi jedini… I šta učinite, učinjeno je – poručio je Radomir Putnik generalu Mišiću.

Na putu ka Prvoj armiji, Mišić je svedočio brojnim stradanjima i patnjama svog naroda. Dobro je poznavao srpskog vojnika. Znao je kako srpski mentalitet funkcioniše. Zato mu je, uprkos čuđenjima mnogih, uspeo plan za koji je smatrano da je osuđen na propast.

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂 

Kolubarska bitka

Srpska vojska počela je da se povlači 16. novembra 1914. godine, na desnu obalu Kolubare i Ljiga. Vojnicima su se od surove zime kočile ruke. Spavali su čučeći pod nadstrešnicama, jer su im, kako je zabeležio Dimitrije Tucović, „bedna legala“ bila puna vode.

Mišić samoinicijativno donosi odluku o povlačenju zapadno od Gornjeg Milanovca.Vrhovna komanda insistirala je da Prva armija ostane gde je, ali general Mišić nije hteo da čuje za to.

– Neću u ovom času nikoga da slušam kadaradim posao za koji nosim odgovornost. Naredio sam povlačenje i ostajem pri tom. Dajte komandu kome hoćete ali dokle ja komandujem armijom ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju – uz psovke je general odgovorio vojvodi Putniku.

Prvoj armiji poslato je i pojačanje. Bili su to nedoškolovani oficiri – njih 1.300 kaplara, buduća intelektualna elita. Pre vremena su dodeljeni činovi onima koji su pohrlili pod Mišićevu komandu.

A on se, kad je video da se vojska odmorila i povratila veru u sebe, brzo reorganizovao i – naredio napad. U trenu kada je svetska štampa izveštavala o porazu srpske vojske, a Austrougarska priređivala svečanu paradu u Beogradu – general Mišić pripremao se da uđe u istoriju.

Protivofanziva

Čim je otkucalo sedam časova ujutru, počeo je protivnapad. Trupe austrijskog generala Oskara Poćoreka nisu smatrale da je Srbija sposobna za odbranu, a kamoli za protivudar. Ali Mišić ih je iznenadio.

Samo tokom borbi 3. decembra zarobljeno je troje oficira, 400 podoficira i vojnika i četiri topa sa 1.000 granata. Tri dana kasnije, Poćorek naređuje povlačenje.

Srpski inat i Mišićeva vera u svoje vojnike probudili su nadljudsku snagu u ratnicima koji su pred sobom terali neprijatelje. Ginuli su i ranjavani su i jedni i drugi… ali Srbi su sa ponosom jurišali na moćnu i brojniju austrogarsku vojsku.

Siguran u svoju taktiku, Živojin Mišić je Srbiji doneo najvažniju pobedu u Prvom svetskom ratu.

„Za vreme bitke, vojvoda Mišić je miran. Njegovu kratku i odrešitu reč sluša ceo svet. Kad ga čovek vidi kako mirno puši mnogobrojne cigarete, ima intuitivni utisak da ovaj ćutljivi čovek vlada bitkom i da će povesti svoje trupe ka pobedi.

Takav je vojvoda Živojin Mišić. Pravi srpski tip; odlično srce, čovek više inteligencije i neukrotive energije. On ima još jednu vrlo veliku osobinu: umeo je da ostane jednostavan i skroman, pored sve slave koju je donelo njegovo briljantno držanje.“ (Arčibald Rajs)

Čestitke saveznika

Vrhovnoj komandi pristizale su čestitke saveznika.

• Sa velikim zadovoljstvom čestitam sjajnu pobedu koju je održala srpska vojska kao i divni primer patriotizma koji pruža vaš uzoriti narod – predsednik Francuske Republike Remon Poenkare prestolonasledniku Aleksandru.

• Molim Vaše veličanstvo da primi moje najsrdačnije čestitke prilikom velikih podviga hrabre srpske vojske, kao i za njenu izdržljivost i junaštvo za vreme teških borbi koje su dovele do povratka Vašeg Veličanstva u prestonicu Vaše Kraljevine – engleski kralj Džordž kralju Petru.

• Stigla mi je dobra vest o pobedi koju je hrabra srpska vojska održala nad našim zajedničkim neprijateljem. Punim srcem radosti čestitam Vašem visočanstvu taj veliki uspeh – ruski car Nikolaj II regentu Aleksandru.

Usledilo je slavlje u oslobođenom Beogradu. Slavlju, napominje Rajs u svojim sećanjima, nije prisustvovao vojvoda Mišić. Iskoristio je te dane da odmori dušu kod svog brata na planini.

Ako vam se sviđaju naše priče, LAJKUJTE Fejsbuk stranicu „Oseti Srbiju“ kako biste dobijali obaveštenja o našim novim tekstovima 🙂 

Strana štampa o uspehu srpske vojske

Ista ona štampa koja je pisala o krahu srpske vojske, sada ju je veličala. Oglašavala se i štampa iz zemalja Centralne sile – da osudi one koji su decu poslali u rat protiv „degenerisane zemlje“.

Engleski Observer: „Nema dirljivije u ovom evropskom ratu od neobične pobede koju je Srbija odnela u trenutku kada je izgledalo da je izgubljena i iscrpljena… Srbi su dali dokaze da su dostojni veće budućnosti, koja im je sada izvesno osigurana.„

Njujork Tajms: „Bile su već odštampane posmrtne liste za Srbiju… Sve je bilo svršeno… Divljenja je dostojan, čuđenja je dostojan ovaj mali srpski narod, koji ne samo da odbija već u prah i pepeo satire armiju jedne moćne carevine. I to čini narod još neoporavljen od dva ranija rata, koja je izdržao prošle godine…„.

Figaro: „Niko više ne pruža tako herojsku sliku kao taj mali narod koji se već pet meseci bori protivu toliko mnogobrojnijeg protivnika i koji mu, u trenutku kad smo se svačega morali plašiti, zadaje krvavi poraz. Kada dođe trenutak da se oceni zadatak, koji je u zajedničkoj borbi izvršio svaki saveznik, zadatak Srbije će se još bolje ocrtati u istinskoj svojoj veličini„.

Vilag /Budimpešta/: „Srbija je grobnica mađarskih pukova. Zemlja koju mi po kafanama zovemo „degenerisanom zemljom kralja Petra“ grobnica je naša… A mi smo o toj srpskoj vojsci govorili: „A, to su jadnici bez municije, bez igde ičega! To je vojska gladnica…“. Gospoda koja su ovako govorila, zinula su sada od čuda…„.

I danas stručnjaci po vojnim akademijama izučavaju strategiju vojvode Mišića kojom je dobijena Kolubarska bitka. I danas, svi od reda, zinu od čuda kada vide koliko znači kad general veruje u svoju vojsku i voli svoju zemlju.