SMILJANA POPOV: Istorija Srbije je kao „Igra prestola“

Smiljana Popov toliko pomno istražuje i voli srpsku prestonicu da je postala ekspert za grad o kom vodi emisiju – „Beograd za početnike„. Malo se slabije zna da je Smiljana ekspert i za Srbiju, a to će nam dokazati u novoj emisiji – „Srbija za početnike„.

U razgovoru za portal „Oseti Srbiju“ govorila je o omiljenim delovima Beograda, ali se osvrnula i na njegovu istoriju. Saznaćete koje tri dame su njeni favoriti iz istorije prestonice, ali i koje delove Srbije morate posetiti.

• Vaša emisija je ušla u prosvetni sistem i često gostujete po beogradskim školama. Kako deca reaguju na Vaše priče?

Kad deci vlastitu, nacionalnu istoriju i kulturnu baštinu prezentujete kao uzbudljivu epizodu „Igre prestola“ npr. u kom je glavni protagonista car Dušan i njegov viteški odred, onda ih katapultirate iz uspavane, automatizovane dremljive perspektive iz koje su navikli da posmatraju istoriju, kao mrtvo slovo na papiru. Uz analogije sa recentnim, njima prepoznatljivim i važnim, njima aktuelnim referencama, možete im predstaviti nacionalnu povest kao nešto što i te kako može da ih zanima. I onda vas slušaju širom razrogačenih očiju i ušiju jer ste ih „začačkali“.

Nisu razmišljali da na takav način mogu da posmatraju ono što uče u školi. Da to nisu puki brojevi koji se uče napamet, bitke i godišnjice, već nešto što može da ih se tiče i da ih zanima. I treba da ih involvirate, izazivate da učestvuju, pobuđujete na interakciju i razmišljanje. Da su živi dok uče, i da se igraju. Onda se znanje lepi…

• Šta Vam daje snagu da opstajete i da se borite?

Beograd i Srbija su kao „Priče iz 1001 noći“, priča priču stiže, i nema im kraja. Kad počnete samo malo da se interesujete, otvaraju vam se neverovatne storije, a kad još počnete da čitate stare putopise belosvetskih putnika koji su pisali o ovim našim krajevima – živi vremeplov. Preporučujem „Putovanje po Srbiji u godini 1829“, Otoa Dubislava Pirha i „Stari Beograd – putopisi iz 19. veka“.

• Koje su, po Vašem mišljenju, tri najvažnije Beograđanke u istoriji srpske prestonice?

Ksenija Atanasijević, prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu. Jedna od najobrazovanijih Srpskinja u istoriji. Uoči Drugog svetskog rata pisala je protiv Hitlera, zbog čega je kasnije hapsi Gestapo. No najveću nepravdu doživela je od svog naroda. U ovoj našoj čaršiji teško je bilo biti žena. I još obrazovana! Zato je beogradskoj palanci lakše bilo da je proglasi ljubavnicom njenog profesora, čuvenog Branislava Petronijevića. Na odbrani njene doktorske disertacije, čak je Milutin Milanković mizogino procedio profesoru Petronijeviću: „Kolega, je l’ sve u redu sa hormonima naše kandidatkinje?”, aludirajući na njen briljantan um koji je tada bio ekskluzivno pravo muškog roda. Sve je to učvrstilo Kseniju Atanasijević da se još gorljivije bori za ravnopravnost žena u Kraljevini Jugoslaviji.

Maga Magazinović – srpska filozofkinja, koreografkinja, borac za žensku ravnopravnost i modernizaciju Srbije, prva moderna srpska plesačica i teoretičarka plesa. 1904. godine uspela je da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje.

Milica Stojadinović Srpkinja – prva srpska književnica i pesnikinja, ali i prva žena ratni izveštač u Srba.

• Da je vremeplov moguć u koji period života u Beogradu biste najradije voleli lično da zavirite?

Beograd despota Stefana Lazarevića, kada je 1405. postao prvi put u istoriji prestonica Srbije. Despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, dobija ga tada kao ugarski vazal od kralja Žigmunda. Za nekoliko godina uspeva da obnovi opustošeni grad, podigne palate, crkve i škole, dovede bogate trgovce i intelektualce poput Konstantina Filozofa i Grigorija Camblaka. Uspeo je da reformiše vojsku i zakone o rudarstvu i trgovini, te Beograd učini metropolom srednjeg veka, a Srbiju jednom od ekonomski najstabilnijih zemalja Evrope. I to u vreme posle Kosovskog boja, kad Turci nadiru, Beograđani čitaju Platona i Aristotela, uživaju u muzici, otkrivaju alhemiju. Uzbudljivo, burno, ključno i inspirativno razdoblje, koje bih volela da osetim. Takođe, Beograd između dva rata, kada je bio Svet…

• Otkrijte nam koja su Vaša tri omiljena beogradska kutka za nezaboravne trenutke.

Najviše volim da se na sedištu mog bicikla odvezem u kakav kutak za nezaboravni trenutak. Volim Adu Međicu gde je izostanak struje tu zelenu enklavu u sred grada sačuvao od perfidne komercijalizacije i galopirajuće maligne betonizacije; obale Save i Dunava gde god nema buke, nervoznih sirena, nabreklih auspuha, bahatih kafića, restorana i splavova-na-sprat koji “betoniraju” pogled na reku – nedopustivo! Beograd pecaroša, šetača, biciklista, onih koji vole pse, reku, tišinu i kojima ne treba ništa više. Bar danju, jer noću se nažalost ovde i biciklistička staza nasilno pretvara u bahatu auto-stradu, te ovom prilikom apelujem i prijavljujem da su tu pauk, komunalna i saobraćajna policija hitno potrebni!

Obožavam SAVSKI NASIP koji vodi od novobeogradskih blokova do Jakova i salaša Stremen koji ima i ergelu konja. Tako daleko, a tako blizu Beograda, kao da ste otputovali…

Preporučujem Zabran kraj Obrenovca, draga biciklistička destinacija i tamo jedan splav na Savi gde se divno pije limunada i sunča u ljuljaškama, a onda prođete most pored TENTA gde kreće najlepši put u nas kojim sam vozila, do nautičkog sela Boljevci. Tzv. „Tarzan plaža“ takođe je jedna od omiljenih destinacija beogradskih biciklista.

Ja Beograd iz dana u dan otkrivam kako kroz „Beograd za početnike“, tako i kroz „Beograd na pedale“, što preporučujem i vama. Beg u zdrav razum.

Vrh Aginog brda u Grockoj, gde je nekada čuveni restoran „Vinogradi“ otvoren ponovo, u kom je Sofija Loren obožavala gratinirane palačinke, gde je Tito dovodio sve državne delegacije… Nije Tito bio blesav, kad ih je dovodio na jedan od „najlepših pogleda bivše Jugoslavije“.

Dorćol, jer i dalje odoleva pohlepnom investitorskom urbanizmu… gde još uvek možete videti stare dućane, bircuze, zanatlije… gde je nekada bila i jevrejska, i turska, i srpska, i cincarska, i ciganska mahala… I gde su naši sugrađani živeli sa svojim komšijama drugih vera u skladu i poštovanju, za razliku od današnjeg Beograda koji je ogrezao u šovinizmu, što mu nikada neću oprostiti. Volim duh predgrađa i mislim da je prekopotreban samodovoljnom i blaziranom „krugu dvojke”.

• Već dugo istražujete Beograd, ali putujete i po Srbiji i otkrivate njene čudesne predele. Kako biste jednom potpunom početniku predstavili Srbiju?

U Srbiji kutak za nezaboravan trenutak kojih je na ovim mestima bilo neprebrojivo su mi: kafana “Karađorđev vajat” u Orašcu, Garaško jezero kod Aranđelovca, Krupajsko vrelo, Manasija, Đerdap, Donji Milanovac, Tekija, Ovčarsko-kablarska klisura i crkva u pećini Kađenica, srednjovekovni grad Maglič… I raznorazni festivali diljem Srbije poput Viteškog festivala u Manasiji, “Mudijade”… Biseri od iskustva. 

• Počela je i nova emisija „Srbija za početnike“, kakva nas uživanja čekaju?

U novoj epizodi „Srbija za početnike“ vodi vas u dvorac na čijem je otvaranju daleke 1820. godine svirao Franc List (tada dečak), a kuriozitet je da je to bio prvi javni nastup kasnije čuvenog kompozitora. U tom je dvorcu svoju poslednju noć života proveo Franc Ferdinand, odakle je krenuo za Sarajevo te 1914. iz kog se nikada neće vratiti. Okriću vam jednu od najlepših ulica na svetu (!), verovali ili ne. Nije nabusiti patriotizam, već renomirano takmičenje koje je ovu ulicu, zahvaljujući tunelu od drveća svrstao na 22. mesto od 50 najlepših ulica na kugli zemaljskoj. Reč je i o prestonici sova – najvećem zimovalištu sova ušara na planeti! U ovom gradu videćete i fascinantan muzej koji stanuje u zloglasnom austrougarskom zatvoru, i njegovu svetski poznatu stanovnicu staru pola miliona godina! Pronašla sam i neobičnog Ginisovog rekordera na jednoj plaži, iz kog može da jede 12.000 ljudi, i kakav ne postoji nigde na svetu, a videćete i gde i kako možete krstariti Amazonom u sred Banata.