Za krsnu slavu obavezno je pripremiti – slavski kolač, žito, sveću i crno vino. Sve ostalo stvar je lične želje i mogućnosti domaćina. Čak i slavski kolač ne mora da bude bogato ukrašen i veliki. U nekim krajevima Srbije pravi se obična pogača. Jedino je važno da se zamesi sa osvećenom vodicom koju je sveštenik osveštao pred slavu.
OVDE pročitajte kako se pravi slavsko žito, kao i da li ga treba spremati za Aranđelovdan i Ilindan!
Slavski kolač – recept
Potrebno:
• 1 kg brašna
• ½ l mlake vode (deo obične vode i deo osvećene vodice)
• 1 šoljica ulja
• 1 kvasac
• 1 kašika soli
• 2 kašike sirćeta
• 2 kašike šećera
Priprema:
Mlaku vodu, ulje, sirće, šećer, so i kvasac razmutiti u vangli. Kad kvasac počne da se diže, dodajte brašno i zamesite testo. Ostavite da naraste, i tako dva puta premesite, uvek sa nauljenim rukama. Oblikujte kolač i složite ga u šerpu koja je nauljena i obložena papirom za pečenje. Pokrijte najlonom i ostavite da se testo udvostruči. Onda stavite u maksimalno zagrejanu rernu, pecite oko 15 minuta, kad porumeni, smanjite na 150°C i pecite još 45 minuta.
Foto: Oseti Srbiju
Oblikovanje slavskog kolača
Slavski kolač se pravi iz više delova. Najpre se napravi krst od dva valjka testa i položi se na dno šerpe. Od tri kuglice testa napravi pletenica dovoljno duga da se umota u krug na dno šerpe. Potom se napravi pet kugli – jedna veća i četiri manje. Veća ide u sredinu šerpe, dok se četiri manje slažu u formi krsta.
Kako se prave ukrasi za slavski kolač
Neke domaćice prave ukrase od ‘prostog’ testa. Zamese brašno, vodu i so jer ona daje belilo ukrasima. Testo treba zamesiti tvrđe, da bude kao plastelin. Međutim, umesto soli belu boju možete osigurati i gustinom. Čašu belog brašna i trećinu čaše gustina zamesite mlakom vodom i pravite ukrase.
Ukrase možete staviti na pola pečenja, tako što ćete kolač premazati žumancetom i polepiti ih gde želite.
Druga opcija je da ispečete kolač i izvadite ga iz šerpe na veći pleh. Ukrase napravite dan ranije da se prosuše pa ih zalepite belancetom za kolač, a onda vratite u rernu na 100°C. Biće dovoljno dvadesetak minuta da se lepo osuše i spoje, a da se kolač sa svih strana zarumeni.
Foto: Oseti Srbiju
Koji ukrasi se prave
Najvažniji ukras je prosfornik ili poskurica – četvrtasti pečat sa krstom oko kog su urezana slova IS HS NI KA (grčki, „Isus Hristos pobeđuje“). Pravi se pet takvih pečata od testa i stavljaju se na vrhove pet kugli. Na najveću kuglu se prosfornik stavlja na samu sredinu i u njemu se nožićem napravi rupica. Tu se ubode grančica bosiljka.
Svi ostali ukrasi, osim poskurice, predstavljaju želju domaćice koja mesi kolač.
Ovo su ukrasi koje su naše bake najčešće mesile:
- Klasje žita predstavlja rodnu godinu kao i grozd, hleb i burence. Grozd izražava želju da vinograd dobro rodi, a burence i hleb želju da svega bude u izobilju.
- Ptice simbolizuju zdravlje i veselje.
- Knjiga se mesi ukoliko u kući ima đaka (bilo da su učenici ili studenti), ona predstavlja napredak u učenju.
- Ružice označavaju lepotu, čistotu i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice.
[foogallery id=“520″]
Nema komentara